Suvi kašalj, šta sve može biti uzrok?

Kašalj je prirodni refleks za pročišćavanje grla i pluća. Može biti izazvan iritanitima, nadražajima  iz okruženja, kao što je dim cigarete, određenim zagađivača ili toksinima koji iritiraju vaše grlo. Povremeni suvi kašalj u većini slučajeva nije za brigu, ali ukoliko je uporan i traje duže vreme, može ukazivati na neka ozbiljnija zdravstvena stanja.

Kada se javi suv ili u nekim slučajevima tihi kašalj, ne dolazi do stvaranja sluzi (šlajma). Suvi kašalj može da izazove peckanje i često je posledica iritacije u grlu.

Lekari često suvi kašalj nazivaju neproduktivni kašalj. Suprotno tome je vlažan ili produktivan kašalj, usled koga se stvara sekret koji pomaže pri čišćenju disajnih puteva od iritanata.

Lekari klasifikuju kašalj kao akutni ili hronični. Po američkom udruženju za pluća, kašaj se smatra hroničnim ukoliko traje duže od 8 osam nedelja.

U nastavku članka govorimo o mogućim uzrocima suvog kašlja i mogućnostima lečenja. Takođe, razgovaramo o dijagnozi, opštem lečenju, savetima za prevenciju i kada je potrebno potražiti pomoć lekara.

COVID-19

COVID-19 je respiratorna bolest izazvana virusom SARS-COV2.

Najčešći simptomi su:

  • Groznica
  • Suvi kašalj
  • Umor

Pored ovih simptoma, ljudi mogu imati i:

  • Bolove u telu
  • Nazalnu kongestiju ili curenje iz nosa
  • Osećaj sužavanja u grlu
  • Proliv

Vremenom se može razviti bol u grudima i otežano disanje. Ukoliko lečenje ne počne blagovremeno, ova bolest može biti pogubna za neke pacijente.

Covid-19 je bolest koja nastaje kao posledica infekcije koronavirusom.

Lečenje

Trenutno ne postiji lek za Covid-19, ali lek paracetamol može pomoći u ublažavanju simptoma. Ljudi bi trebalo da odmaraju kod kuće i da se drže dalje od drugih ljudi.

Ukoliko se javi otežano disanje, potrebno je potražiti hitnu medicinsku pomoć. U nekim slučajevima može biti potrebna hospitalizacija.

Astma

Astma je hronično oboljenje koje dovodi do zapaljenja i sužavanja disajnih puteva u plućima. Jedan od najčešćih simptoma astme je kašalj, koji je najteži u toku noći ili ujutru nakon buđenja.

Kašalj je često produktivan, što znači da čovek luči sluz. Međutim, ukoliko je u pitanju oblik astme koji je propraćen kašljem, glavni simptom je suvi kašalj.

Ostali simptomi astme uključuju:

  • Kratkoću daha
  • Stezanje ili bol u grudima
  • Otežano disanje

Lečenje

Trenutno nema leka za astmu, pa se lečenje bazira na ublažavanju simptoma i sprečavanju ponovnih napada.

Lekar Vam može prepisati sledeće tretmane:

  • Inhalator (Bronhodilatatori) za brzo ublažavanje simptoma. U bronhodilatatore spadaju: beta2-adrenergički agonisti, metilksantini, antagonisti cistein-leukotrienskih receptora i antagonisti muskarinskih receptora. Glavni efekt beta2-adrenergičkih agonista u terapiji astme je širenje bronija, i to direktnim dejstvom na beta2-adrenergičke receptore na glatkim mišićima.
  • Druga vrsta terapije su lekovi za dugoročne efekte poboljšanja simptoma, kao što su kortikosteroidni inhalatori male doze, za smanjenje upale i sprečavanje ponovnih napada.

Ukoliko imate alergijski bronhitis ili alergisku astmu, tj. sklonosti ka alergijama na prašinu, dim, hranu itd. savetujemo Vam da koristite Bio-Teo biljni komplet br. 6 za pluća, a pored njega obavezno koristite i kapi br. 16 ImunoDetox.

Idiopatska plućna fibroza (IPF)

Idiopatska plućna fibroza ili IPF je dugotrajna (hronična) bolest pluća. IPF je deo veće grupe bolesti koje uzrokuju ožiljke na plućima (što se naziva fibroza).

Izraz idiopatski znači da lekari ne znaju precizno kako i zašto dolazi do ovog stanja.

Jedan od najčešćih simptoma je uporni, suvi kašalj. Neki od ostalih simptoma su:

  • Kratkoća daha
  • Gubitak apetita i postepeno mršavljenje
  • Umor
  • Širenje i menjanje oblika vrhova prstiju na rukama ili nogama, koje dovodi do promene oblika noktiju.

Lečenje

Trenutno ne postoji lek za ovu bolest, tako da je cilj lečenja ublažavanje simptoma i usporavanje napredovanja bolesti.

Neke od opcija lečenja uključuju:

  • Lekove poput pirfenidona i nintedaniba
  • Terapiju kiseonikom
  • Plućnu rehabilitaciju koja uključuje program vežbi, treninga i podrške osobama sa plućnim oboljenjima
  • Transplantaciju pluća

Gastroezofagusna refluksna bolest (GERB)

Gastroezofagusna refluksna bolest  je stanje u kome se želudačna kiselina vraća u jednjak.

Prema statistikama iz 2015. godine, kod 40% ljudi koji boluju od ove bolesti, GERB je izazvao hronični suvi kašalj. Pored toga, mogu se javiti razni gastrointestinalni simptomi, koji uključuju:

  • Gorušicu
  • Mučninu
  • Povraćanje
  • Bol ili poteškoće pri gutanju
  • Loš zadah

Međutim, istraživanja sugerišu da se čak kod 75% pacijenata ne javljau ovi simptomi već samo kašalj, što otežava lekarima da dijagnostikuju GERB.

Lečenje

Mnogi ljudi mogu ublažiti simptome GERB-a kroz promene načina života, kao što su:

  • Jesti u manjim količinama više puta u toku dana
  • Ograničavanje ili izbegavanje hrane koja izaziva ili pogoršava simptome. Odnosi se na masnu ili začinjenu hranu.
  • Održavanje zdrave telesne težine
  • Prekid pušenje
  • Smanjenje ili izbegavanje konzumiranja alkoholnih pica

Lekovi poput antacida, blokatora receptora X2 i inhibitora protonske pumpe (koriste za suzbijanje sekrecije želudačne kiseline), takođe mogu pomoći u ublažavanju ili sprečavanju simptoma.

Postnazalna sekrecija (curenje iz nosa)

U zadnjem delu usta dolazi do curenja tečnost koja silazi u respiratorni trakt, izazivajući napad kašlja. Iako je ovaj kašalj često produktivan, nekada se može desiti da bude i suv.

Curenje iz nosa se često javlja usled infekcije sinusa ili alergija.

Ostali simptomi mogu obuhvatiti:

  • Curenje iz nosa
  • Osećaj da vam je nešto zaglavljeno (stoji) u zadnjem delu grla
  • Upalu grla
  • Učestalo gutanje pljuvačke

Lečenje

Lečenje podrazumeva korišćenje određenih sprejeva i kapi za nos, i ispiranje nosa fiziološkim rastvorom.

Infekcije gornjih disajnih puteva

Infekcije gornjih disajnih puteva, poput obične prehlade ili gripa, mogu izazvati akutni kašalj. Kašalj često počinje produktivno (propraćen pojavom sekreta), ali on može postati i suv dok se infekcija u potpunosti ne izleči.

Ostali simptomi mogu biti:

  • Povišena telesna temperature
  • Bolovi u mišićima
  • Curenje iz nosa
  • Upaljeno grlo

Lečenje

Lečenje infekcija gornjih disajnih puteva se može sprovoditi kod kuće, uz dosta odmaranja, uzimanja što veće količine tečnosti i po potrebi, uzimanje lekova protiv temperature i bolova. U nekim slučajevima, osobama koje boluju od gripa, lekar može prepisati antibiotike.

Karcinom pluća

U retkim slučajevima, suvi kašalj može biti simptom raka pluća.

Simptomi karcinoma pluća uključuju:

  • Iskašljavanje krvi ili gnoja koji sadrži krv
  • Bol u grudima koji se pogoršava usled udisaja ili kašljanja
  • Gubitak telesne težine
  • Kratkoću daha
  • Umor
  • Osećaj slabosti

Lečenje

Lečenje zavisi od vrste i stadijuma bolesti. Rana dijagnoza i lečenje povećavaju šansu za izlečenjem.

Tretmani ove bolesti uključuju hemoterapiju, zračenje i hiruške intervencije.

Drugi uzroci

Ostali uzročnici suvog kašlja mogu biti:

  • Pušenje cigareta
  • Dugotrajno izlaganje zagađenom vazduhu, prašini ili štetnim hemikalijama
  • Alergije
  • Određeni lekovi, kao što su lekovi za snižavanje visokog krvnog pritiska (ACE inhibitori)

Dijagnoza

Dijagnostika se započinje razgovorom sa pacijentom, o simptomima i celokupnom zdravstvenom stanju pacijenta. Nastavlja se fizičkim pregledom. Nakon toga, lekar može zatražiti neke od sledećih pretraga, koje će mu pomoći u donošenju krajnje dijagnoze:

  • Rendgen ili CT (kompjuterizovana tomografija) nalaz. Daju nam sliku unutrašnjosti grudi, na osnovu koje će lekar utvrditi da li postoje neki problem.
  • Spirometrija. Spirometrijski test pruža podatke koji pomažu pri dijagnostikovanju plućnih bolesti i omogućava praćenje zdravstvenog stanja pluća. Testom se meri maksimalna količina vazduha koju osoba može da udahne i izdahne, kao i koliko vazduha može da izdahne u prvoj sekundi testa. Test  nije bolan i obično traje 10-15 minuta.
  • Endoskopija. Endoskopija je dijagnostička metoda kojom se pregleda gornji deo probavnog sistema – želudac, jednjak i početak tankog creva. Pregled se vrši pomoću sitne kamere koja se nalazi na kraju duge, fleksibilne cevi. Za bronhoskopiju, cev se ubacuje kroz usta i lekar može detaljno pregledati dušnik i disajne puteve.

Opšte lečenje

Kako bi smanjili učestalost i težinu suvog kašlja, bitno je lečiti osnovni uzrok. Opšti tretmani koji mogu pomoći u ublažavanju simptoma su:

  • Korišćenje pastila za grlo. One sadrže sastojke poput meda, mentola i eukaliptusa, koji mogu olakšati iritaciju i smanjiti kašalj.
  • Sirupi protiv kašlja
  • Podizanje kreveta. Spavanje sa podignutim gornjim delom tela za 6 do 8cm, može pomoći u smanjenju simptoma postnazalne sekrecije i GERB-a.
  • Topla kupka. Topla voda i para mogu pomoći kod sušenja i iritacije grla.

Saveti za prevenciju

Nije uvek moguće sprečiti suvi kašalj. Međutim, saveti koji mogu pomoći u tome uključuju:

  • Izbegavanje duvanskog dima
  • Unošenje dosta tečnosti
  • Korišćenje uređaja za ovlaživanje vazduha
  • Ukloniti iz prostorija sve što vam izaziva iritacije i alergije

Kada je potrebno potražiti pomoć lekara?

Ukoliko se suvi kašalj pogoršava, uporan je ili uzrokuje pojavu krvi ili zelene sluzi, potrebno je potražiti pomoć lekara.

Takođe, poželjno je obratiti se lekaru, ukoliko se uz suvi kašalj jave i sledeći simptomi:

  • Otežano disanje
  • Osećaj da se nešto zaglavilo u grlu
  • Nedostatak daha
  • Problemi sa gutanjem

Da rezimiramo…

Suvi kašalj ne prouzrokuje sluz (šlajm). Često je privremen i retko je razlog za zabrinutost. Međutim, ukoliko pređe u hronični suvi kašalj, može biti simptom nekih oboljenja, poput GERB-a ili astme.

Lečenje osnovnog uzroka je najbolji način da se smanji učestalost i težina hroničnog kašlja. Određeni lekovi, koji se mogu nabaviti bez recepta, takođe mogu pomoći u ublažavanju simptoma.

Ukoliko kašalj ne prestaje ili bude propraćen iskašljavanjem krvi, potrebno je obratiti se svom lekaru.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *