Helikobakterija je uobičajena vrsta bakterije u želucu, koja raste u digestivnom traktu, i ima tendenciju da napadne sluznicu želuca. Prema meta-analizi iz 2018. godine, oko 44 procenta ljudi širom sveta boluje od infekcije helikobakterijom.
Infekcije helikobakterijom su obično bezopasne, ali su odgovorne za većinu čireva u želucu i tankom crevu.
Helikobakterija je prilagođena da živi u oštroj, kiseloj sredini želuca. „H“ u imenu je skraćenica za Helicobacter. „Heliko“ znači spirala, što se odnosi na oblik bakterije.
Ova bakterija može promeniti okruženje oko sebe i smanjiti kiselost želuca kako bi lakše preživela. Spiralni oblik helikobakterije omogućava da prodre u sluznicu želuca, gde je zaštićena sluzom i imune ćelije tela ne mogu da dopru do nje. Helikobakterija može dovesti do brojnih stomačnih problema.
Helikobakterija često inficira stomak osobe tokom detinjstva. Iako infekcije sa ovom vrstom bakterija obično ne izazivaju simptome,ipak one mogu dovesti do nekih obolljenja, uključujući peptički ulkus, tj. čir, i zapaljensko stanje želuca poznato kao gastritis.
Simptomi koji prate infekciju Helikobakterijom
(Helicobacter Pylori)
Kod većine ljudi koji boluju od Helikobakterije simptomi se ne ispoljavalju. Ali bakterije mogu oštetiti unutrašnju zaštitnu sluznicu želuca i izazvati druge bolesti, poput peptičkog ulkusa – čira.
Simptomi peptičkog ulkusa izazvanog Helikobakterijom uključuju:
- tup ili pekući bol u stomaku (naročito kada imate prazan stomak)
- nadimanje
- mučnina
- neobjašnjivi gubitak težine
- povraćanje
- podrigivanje
- slab apetit
Iako retko, rak želuca takođe predstavlja povećan rizik za osobe sa Helikobakterijom u želudcu. Simptomi raka stomaka uključuju:
- slab apetit
- neobjašnjivi gubitak težine
- krv u stolici
- mučnina
- osećaj sitosti na početku obroka
- nelagodnost ili otok u abdomenu
- bol u stomaku
- umor ili slabost
Ipak, mnogi simptomi raka želuca, peptičkih ulkusa i drugih bolesti povezanih Helikobakterijom mogu biti uzrokovani drugim problemima. Ako osetite bilo kakve simptome zbog kojih ste zabrinuti, konsultujte Vašeg lekara.
Takođe bi trebalo da odmah dobijete medicinsku pomoć ako osetite:
- problema sa gutanjem
- anemija
- krv u stolici
- izmet crne boje ili povraćanje.
Kako se dobija helikobakterija?
Još se pouzdano ne zna kako se helikobakterija dobija. Bakterije koegzistiraju sa ljudima hiljadama godina. Smatra se da se širi sa usta jedne osobe na drugu, poljupcem recimo.
Bakterija se takođe može preneti kontaktom sa sadržajem povraćanja ili stolice. Ovo se može desiti kada osoba ne opere dobro ruke nakon korišćenja kupatila. Helikobakterija se takođe može širiti kontaktom sa kontaminiranom vodom ili hranom.
Faktori rizika koji dovode do infekcije Helikobakterijom
Deca imaju veću verovatnoću da razviju infekciju helikobakterijom. To je uglavnom zato što deca nemaju uvek naviku da praktikuju odgovarajuću higijenu.
Okruženje i uslovi života pojedinca mogu uticati na rizik od infekcije helikobakterijom.
Rizik je veći ako deca:
- žive u zemljama u razvoju
- nemaju pristup čistoj vodi
- dele prostor sa drugima koji su oboleli od helicobacter pylori
- žive u prenaseljenim uslovima
Kako se dijagnostikuje infekcija helikobakterijom?
Ukoliko imate neke od simptoma digestivnih tegoba, savetujemo da se testirate na helikobakteriju. Postoji nekoliko načina da se dijagnostikuje infekcija helikobakterijom, kao na primer:
- Test krvi: Laborant uzima uzorak krvi iz ruke ili prsta. Uzorak krvi se zatim šalje u laboratoriju radi provere antitela na helikobakteriju.
- Test stolice: Koprokultura (kultura stolice), gde se proveravaju bakterije u stolici, odnosno prisustvo helikobakterija u stolici
- Test disanja: Testom može da se proveri da li ima odstupajućih nivoa ugljen-dioksida, što može biti znak infekcije helikobakterijom.
Doktor može preporučiti endoskopiju ako su rezultati drugih testova nisu dovoljni za dijagnozu. Endoskopski pregled može uključiti i uzimanje uzorka tkiva (biopsija), time se proverava prisustvo bakterije u digestivnom sistemu.
Koje su moguće komplikacije infekcije helikobakterijom?
Infekcije helikobakterijom mogu dovesti do peptičkih ulkusa, ali sama infekcija ili sam čir mogu dovesti do ozbiljnijih komplikacija koje uključuju:
- unutrašnje krvarenje, koje se može desiti kada peptički čir probije krvni sud i povezano je sa anemijom zbog nedostatka gvožđa
- opstrukciju creva,
- perforaciju- probijanje stomačnog zida
- peritonitis- infekciju peritoneuma, tj. sluznice trbušne duplje
Helikobakterija takođe može povećati rizik od adenokarcinoma želuca, vrste raka želuca.
Uz to, većina ljudi zaraženih helikobakterijom nikada ne razvije rak stomaka.
Kako se leči infekcija helikobakterijom?
Ako imate infekciju helikobakterijom ali nemate tegobe i niste pod povećanim rizikom od raka želuca, lečenje možda neće uzorkovati promene.
Rak želuca, zajedno sa čirom na dvanaestopalačnom crevu i želucu, povezan je sa infekcijom helikobakterijom. Ako imate genetske predispozicije za rak želuca ili problem kao što je čir na želucu ili dvanaestopalačnom crevu, doktor može preporučiti lečenje infekcije helikobakterijom.
Odgovarajuća terapija može izlečiti čir i može smanjiti rizik od razvoja raka želuca.
Terapija biljnim preparatima
Veoma efikasno se pokazala terapija određenim biljnim tinkturama. Koje su to biljke i kako one deluju na ceo stomak, samim tim i na helikobakteriju, saznajte od Momčila Antonijevića, narodnog travara i novinara, našeg Bio-Teo dugogodišnjeg stručnog saradnika:
Terapija lekovima
Upotreba lekova za lečenje infekcije helikobakterijom obično uključuje kombinaciju antibiotika i inhibitora protonske pumpe (lek koji smanjuje želudačnu kiselinu) do 14 dana. Ovaj tretman se ponekad naziva trostruka terapija.
Terapija se može razlikovati u zavisnosti od medicinske istorije i ako imate alergije na određene lekove.
Nakon tretmana, neophodno je uraditi kontrolni test na helikobakteriju. U većini slučajeva nakon prve propisane terapije infekcija se sanira, ukoliko to ne uspe, doktor može preporučiti drugu terapiju.
Prevencija sprečavanja pojave helikobakterije
(Helicobacter Pylori)
Ne postoji univerzalni lek koji Vas može zaštititi od pojave ove bakterije, ali praktikovanje zdravih navika i higijene mogu pomoći u sprečavanju infekcije. Ove navike uključuju:
- često pranje ruku, posebno pre kuvanja ili jela, ili nakon korišćenja toaleta
- Konzumiranje vode za piće koja je bezbedna i čista
- Konzumiranje hrane koja je bezbedno očišćena i pripremljena
- Konzumiranje biljnih preparata koji su se pokazali dobro protiv helikobakterija, kao što je Bio-Teo biljni komplet br. 3 za stomak, a njega mogu piti preventivno i zdrave osobe.
Šta možete očekivati od helikobakterije na duži vremenski period?
Većina ljudi zaraženih helikobakterijom nikada ne oseti simptome ili probleme vezane za bakteriju.
Ako imate simptome prisustva helikobakterije i primate terapiju, vaša dugoročna perspektiva je generalno pozitivna. Najmanje 4 nedelje nakon završetka lečenja, lekar će obaviti potrebne testove da bi se uverio da je lečenje iskorenilo bakterije. Nekada je potrebno više od jedne runde lečenja da bi se iskorenila ova bakterija.
Lečenje infekcije helikobakterije obično može da izleči peptički ulkus.
