Koje vežbe mogu pomoći povećanju kapaciteta pluća?

Određene vežbe mogu pomoći plućima da rade efikasnije. To može smanjiti kratkoću daha kada je kapacitet pluća kod osobe ograničen.

Pluća omogućavaju razmenu kiseonika i ugljen-dioksida, koji su neophodni za pravilno funkcionisanje organizma.

Starost, pušenje, zagađenje vazduha i drugi faktori mogu dovesti do toga da pluća slabije funkcionišu. Određeni zdrvastveni problemi mogu ograničiti kapacitet pluća, poput hronične opstruktivne bolesti pluća (HOBP) i astme.

Osoba nije u mogućnosti da promeni kapacitet kiseonika koji može da drži u plućima. Međutim, vežbe disanja mogu pomoći u smanjenju kratkoće daha uzrokovane ograničenom funkcijom pluća.

Ovaj članak govori o tri vežbe koje mogu pomoći smanjenju kratkoće daha kod ljudi koji imaju hronična oboljenja pluća ili respiratorne infekcije.

Kada uspevaju vežbe disanja?

Baš kao što aerobne vezbe pomažu poboljšanju zdravlja srca, vežbe disanja mogu učiniti da pluća bolje i efikasnije funkcionišu.

Pulmolozi (specijalisti za pluća) preporučuju vežbe disanja osobama koje imaju hroničnu opstruktivnu bolest pluća i astmu, jer pomažu u održavanju pluća.

Osoba treba da radi ove vežbe iako su joj pluća zdrava, kako bi ih ojačala. Sa tehnikama vežbanja treba nastaviti ukoliko osoba oseti kratkoću daha.

Vežbe dubokog disanja mogu pomoći u povećanju kapaciteta pluća. Na primer, britanska fondacija za pluća kaže da duboko disanje može da očisti sekret iz pluća nakon upale, omogućavajući cirkulaciju veće količine vazduha.

Za izvođenje ove vežbe: Udahnite duboko 5-10 puta, zatim se zakašljite nekoliko puta, pa ponovite.

Ostale vežbe, poput tehnike disanja usta na usta, mogu Vam pomoći u upravljanju dahom ako bolujete od respiratornih bolesti. Prema Naconalnom institutu zdravstvene zaštite, ovo može pomoći kod daha koji je izazvao COVID-19.

Međutim, istraživači još uvek nisu proučavali efekte vežbi disanja na kapacitet pluća kod ljudi sa COVID-19. Trenutno nema dokaza da su vežbe siguran ili efikasan način lečenja ovog novog virusa.

Sve u svemu, porazgovarajte sa lekarom pre nego što isprobate novu vežbu disanja.

Dok vežbe disanja mogu biti od koristi osobama sa blagim respiratornim simptomima, ljudima sa teškim simptomima može biti potrebna terapija kiseonikom ili upotreba mehničkog ventilatora.

Svako ko je zabrinut zbog svojih respiratornih problema, treba da razgovara sa svojim lekarom.

Disanje na usta

Disanje na usta Vam može pomoći da disajni putevi ostanu otvoreni, olakšavajući protok vazduha u i iz pluća.

Kako dišemo na usta:

  • Sedite pravo- dobro držanje može pomoći u pokretanju pluća.
  • Udahnite duboko kroz nos, polako i kontrolisano.
  • Povucite usne- one bi trebalo biti gotovo dodirnute, kao prilikom poljupca.
  • Izdahnite kroz prpijene usne- u najboljem slučaju, izdisaj bi trelalo da traje dvostruko duže od udisaja.

Nekim ljudima je posebno bitno da se usredsrede na vreme, na primer tako što udišete 5 sekundi, a izdišete 10. Može Vam pomoći sat koji pokazuje sekunde, kako biste precizno izmerili vreme trajanja vežbe.

Za ljude koji nisu preterano fizički aktivni i možda ne vežbaju često disanje mišića, disanje na usta može imati velike koristi.

Disanje kroz trbuh

Ova vežba Udruženja za pluća, pomaže da se poboljša brzina kojom se pluća šire i skupljaju.

Disanje kroz trbuh posebno je fokusirano na jačanje mišića dijafragme, koji omogućava čoveku da duboko udahne.

Kako dišemo kroz trbuh:

  • Stavite ruku ili neki lagani predmet na stomak.
  • Udahnite polako kroz nos i odmerite koliko se stomak diže.
  • Izdahnite kroz usta.
  • Udahnite kroz nos, ovaj put pokušavajući da se stomak podigne više nego prvi put.
  • Izdanite i pokušajte da svaki izdah napravite da bude dva ili tri puta duži od svakog udisaja.
  • Povremeno, pomerajte ramena napred i nazad i pomerajte glavu s jedne na drugu stranu da ne bi dosšlo do napetosti u gornjem delu tela.

Da biste poboljšali rad pluća, svakodnevno vežbajte trbušno disanje i disanje na usta na oko 5-10 minuta.

Treninzi u intervalima

Ako tokom vežbanja nestane dah, ili se pak skrati, trening u intervalima može biti bolja alternativa u vežbanju.

Treninzi u intervalima uključuju naizmenično smenjivanje kratkih peroda napornijih i manje napornih vežbi. Na primer, osoba može pokušati da hoda brzim tempom 1 minut, a zatim, da hoda polako 2 miunuta i tako u krug.

Slično tome, osoba može jedan minut da izvodi jači trening kao što je vežba za bicepse ili iskorak, a zatim da hoda laganim tempom 2-3 minuta.

Trening u intervalima daje plućima vremena da se oporave pre nego što ih ponovo opterete.

Ukoliko vežba izaziva kratkoću daha, treba usporiti nekoliko minuta. Može Vam pomoći vežba disanja na usta, dok se zadihanost ne smiri.

Saveti za očuvanje zdravlja pluća

Vežbe ne mogu dovesti do oštećenja zdravlja pluća, ali mogu pomoći osobi da koristi pluća do svog najvišeg kapaciteta.

Postoje i drugi načini za poboljšanje i očuvanje zdravlja pluća, poput:

Ako osoba ima simptome lošeg zdravlja pluća, kao što su nedostatak daha tokom svakodnevnih aktivnosti, bol pri disanju ili kašalj koji ne prestaje, trebalo bi da se obrati lekaru.

Što se pre počne sa terapijom i lečenjem, to će i rezultati biti bolji.

Zaključak

Vežbe za pluća, kao što su disanje na usta i disanja kroz trbuh, mogu pomoći osobi da poboljša funkcionisanje svojih pluća.

Međutim, dobro je proveriti sa lekarom, pre nego što isprobate bilo koju novu vežbu, čak i vežbu disanja. Ovo se posebno odnosi na ljude sa osnovnim zdravstvenim problemima, kao što je hronična opstruktivna bolest pluća.

Lekar može dati preporuke, kako bi vežbe vodile ka najboljim rezultatima..

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *