Hypericum perforatum L. – Hypericaceae
Kantarion je dugovečna zeljasta korovska biljka, visoka 30-100 cm. Ima vrlo čvrstu, uglastu, razgranatu stabljiku, a na vrhovima kitnjaste cvasti sa žutim cvetovima, sa pet listića čašice, pet koso jajastih, tamnožutih po obodu nešto zupčastih listića krunice i oko 50 prašnika sraslih u 3 snopića iznad kojih e diže trostruki tučak tamnocrvene boje. Listići su 1-3 cm dugački, oko 0,4-0,8 cm široki, naspramni, bez drške, duguljasto jajasti, goli, svetlozelene boje, karakteristično tačkasti, zbog čega prema svetlosti izgledaju kao da su izbušeni (perforatum); to su žlezde sa uljem. Cveta od maja do septembra.
Rasprostranjenost. Raste svuda, a najviše po napuštenim njivama.
Berba. Bere se gornja polovina biljke u cvetu (Hyperici herba).
Droga je svojstvenog mirisa, oporog, nagorkog i aromatičnog ukusa.
Sastav. Ima 9-11 % mešovitog tanina u kome preovlađuje katehinski; sadrži 0,1-0,2 % etarskog ulja, smole, antocijana, crvenu boju, hipericin, karotena i flavonoidnih heterozida (hiperozida oko 0,5 %, rutozida, kvercitrozida i drugih od kojih potiče žuta boja), holina, vitamina C (oko 30 mg %) i tragove alkaloida.
Etarsko ulje miriše na crnogorična ulja; satoji se od kadinena i drugih seskviterpena, estara izovalerijanske kiselina i malo azulena.
Upotreba. Kantarion se odvajkada u narodu ceni i mnogo upotrebljava spolja protiv posekotina, opekotina, hemoroida, za zarašćivanje rana i kao antiseptik, a iznutra protiv bolova jetre, želuca, proliva itd. Dejstvo droge je mnogostruko zbog složenog hemijskog sastava.
„Kantarionov zejtin“, vekovni narodni lek za ljude i domaće životinje, poslednjih godina je ušao u naučnu medicinu, veterinu i kozmetologiju. Narod drogu stavi u ulje i drži na suncu 30-40 dana da što jače pocrveni.
- Kantarionovo ulje (po Francuskoj farmakopeji); 100 g cveta stavi se u teglu, prekrije jednim litrom najboljeg ulja (po mogućstvu od kukuruznih klica), preklopi i drži 2 sata na vodenoj pari. Iscedi se i procedi da bude bistro.
- Kantarionovo ulje sa belim vinom: 500 g cveta i iseckanog lista sveže uzbranog potpi se u litar najboljeg ulja (od klica) i pola litra belog vina, pa se drži na vodenoj pari da vino ispari.
Oba ova ulja se koriste na taj način što se njima mažu rane, posekotine, opekotine i druge ozlede ili se tim uljem natopi gaza ili čisto platno pa se ozleđeno mesto obloži.
Tinktura i ekstrakt od kantariona spravljaju se po propisima farmakopeje.
Etarsko ulje od kantariona deluje protiv crevnih parazita. Fenolska jedinjenja koja se nalaze u kantarionu imaju izraženo antibakterijsku moć.
U knjizi „PDR for Herbal Medicines“u delu posvećenom kantarionu (str.767-787) navodi se više kontrolisanih studija koje su potvrdile da je ekstrakt kantariona bio efektniji od placeba u tretiranju blage do umerene depresije. Kantarion je demonstritao sličnu efikasnost kao Amitriptyline, imipramin (Efectin), Maprotilin, Fluoksetin, kao i diazepam i desipramin u kombinaciji sa valerijanom. Antimikrobni i antifungalni efekat je proučavan in vitro. Kantarion je bio efikasan i protiv ćelija raka in vitro. Herba je pokazala anti-inflamatorno, antioksidativno i kardiološko dejstvo takođe.
Pretpostavlja se da je kantarionov anksiolitički efekat posledica aktivacije receptora bezodiazepina. Antidepresivni mehanizam može biti aktiviran usled dejstva na mnoge neurotransmitere uključujući serotonin, norepinefrin, dopamin, L-glutamat i GABA.
Utvrđeno je in vitro studijama da hiperforin inhibira preuzimanje norepinefrina, dopamina, L-glutamata i GABA (Winnemann et al, 2000). Hiperforin takođe inhibira receptore dopamina D1 i D5 i selektivno inhibira transporter norepinefrina, a flavonoid rutin je inhibirao receptor dopamina D2.
Što se tiče inhibicije recptora serotonina, jedino bioflavonoid amentoflavon je pokazao značajnu delotvornost. On je takođe zaslužan za anti-inflamatorno dejstvo ekstrakta kantariona i njegovo anti-ulcerogenično svojstvo (Berghofer & Holzl, 1989).
Hiperforin, ekstrahovan iz kantariona je pokazao značajno anti-mikrobno dejstvo protiv bakterije Staphylococcus aureus, a frakcija butanola iz kantariona je inhibirala rast Helicobacter pylori.
In vitro studije su potvrdile citotoksičnost ekstrakta kantariona protiv ćelija ljudskog karcionoma debelog creva. Hipericin je inhibirao ćelije leukemije i gastrointestinalnog tumora. (Kil et al, 1996)
Rastvori ekstrakata kantariona standardizovani ili na hipericin ili na hiperforin pokazali su značajna antioksidativna svojstva i u in vitro i u in vivo ispitivanjima. (Huntet al, 2001). Takođe, potvrđena je indukcija citohroma P450. (Durr et al, 2000)
Studija u kojoj je uzimano 600 mg ekstrakta kantariona koje je sadržalo heiperforin (WS5570) potvrdila je da postoji neuroendokrino dejstvo ove aktivne materije.
Indikacije i upotreba
Odobrila Komisija E
- Anksioznost
- Depresivna stanja
- Inflamacija kože
- Tupe povrede
- Rane i opekotine
Iznutra, droga se koristi kod psihovegetativnih poremećaja, depresivnih stanja, anksioznosti i nervne razdraženosti. Spolja, uljani pripravci od kantariona se koriste za lečenje povreda i opekotina prvog stepena.
Nepotvrđena upotreba: Herba se koristi kod parazita, bronhitisa i astme, bolesti žuči, gastritisa, dijareje, noćnog mokrenja, gihta i reumatizma.
Kineska medicina: Rastvor za ispiranje grla kod tonzilitisa i spolja kao losion kod dermatoze.
Homeopatska upotreba: Herba kantariona se upotrebljava kod perifernih i povreda CNS-a, depresije, astme i cerebrovaskularnih kalcifikacija.
Kontraindikacije.
Kontraindikacije se odnose na osobe koje imaju istoriju fotosenzitivnosti ili su preosetljive na kantarion.
Napomene.
Preparate na bazi kantariona ne bi trebalo da koriste trudnice, dojilje, osobe na terapiji antidepresivima. Može smanjiti efekat kontraceptivnih pilula.