Vrste srčanog udara: Šta treba da znate?

Srčani udari (infarkti) predstavljaju ozbiljan zdravstveni problem i mogu biti opasni po život. Nastaju kao posledica začepljenja koronarnih arterija, koje ometa dotok krvi u Vaše srce, što može izazvati trajna oštećenja.

Tri vrste bolesti koronarnih arterija koje mogu dovesti do srčanog udara su:

  • Infarkt miokarda elevacije ST-a (STEMI)
  • Infarkt miokarda elevacije ST-a (NSTEMI)
  • Spazam koronarnih arterija

U ovom članku opisujemo ove tri vrste bolesti, njihove faktore rizika i način na koji se leče.

Šta je srčani udar?

Koronarne arterije nose krv do srca, i omogućavaju mu da pravilno funkcioniše. Srčani udar, takođe poznat kao infarkt miokarda, nastaje kada se blokira koronarna arterija i ograniči dotok krvi u srce.

Blokade nastaju kao posledica nakupljanja masnoća, holesterola i drugih materija. Tada se u krvnim sudovima formiraju naslage koje se nazivaju plakovi. Plakovi se vremenom mogu oštetiti i otpustiti trombocite. Trombociti mogu izazvati zgrušavanje krvi, okupiti se oko plaka, što na kraju dovodi do blokiranja protoka krvi. Ograničavajući protok krvi izazvan ovim blokadama, može oštetiti srčani mišić. Težina oštećenja zavisi od veličine blokade.

Zastoj srca se često pogrešno označava kao srčani udar. Do zastoja srca dolazi kada srce naglo prestane sa radom.

Vrste

Srčani udar je posledica jedne od sledećih koronarnih bolesti:

  • STEMI. Srčani udar STEMIje težak i zahteva hitnu medicinsku pomoć. Ovi napadi se dešavaju kada je koronarna arterija potpuno blokirana, sprečavajući krv da dopre do velikog područja srca. To uzrokuje progresivno oštećenje srčanog mišića, što na kraju može dovesti do potpunog prekida rada srca.
  • NSTEMI. Ovi napadi nastaju kada je koronarna arterija delimično blokirana i protok krvi ozbiljno ograničen. Iako su manje opasni od srčanih udara STEMI, mogu izazvati trajne posledice.
  • SPAZAM KORONARNIH ARTERIJA. Drugi naziv je tihi srčani udar ili nestabilna angina. Javlje se kada arterije, koje su spojene sa srcem, sprečavaju ili ograničavaju dotok krvi u srce. Simptomi ne uzrokuju trajna oštećenja i manje su teški od simptoma ostalih tipova bolesti koronarnih arterija. Simptome ove bolesti mogu pripisati manje ozbiljnim stanjima, kao što je probava. Međutim, spazam može povećati rizik od ozbiljnijeg srčanog udara.

Lečenje

Bez obzira na uzrok, svi srčani udari zahtevaju hitnu medicinsku pomoć. Koja će se terapija primenjivati, zavisi od vrste bolesti koronarne arterije.

U većini slučajeva, lekari će sprovesti trenutno lečenje, pre nego što utvrde vrstu ili težinu napada. Ovaj tretman može da uključuje:

  • Aspirin, za smanjenje daljeg zgrušavanja krvi.
  • Terapiju kiseonikom.
  • Nitroglicerin, da pospeši protok krvi.
  • Napor da se smanji bol u grudima.

Kada lekar utvdi vrstu srčanog udara, potrebno je više tretmana, kako bi se stimulisao normalan protok krvi. To se može učiniti uz pomoć lekova, ukoliko bolest koronarne arterije nije teška.

  • Trombolitički lekovi, pomažu u rastvaranju krvnih ugrušaka.
  • Razređivači krvi, poznati i kao antikoagulansi, sprečavaju dalje zgrušavanje.
  • Lekovi za krvni pritisak, poput ACE inhibitora, pomažu u održavanju zdravog protoka krvi i smanjuju pritisak.
  • Statini, mogu da smanje lipoprotein holesterola niske gustine.
  • Beta blokatori, mogu smanjiti radno opterećenje srca i bol u grudima.
  • Lekari takođe mogu obaviti perkutanu koronarnu intervenciju. To uključuje umetanje tanke cevi ili katetera u suženu ili blokiranu koronarnu arteriju. Kraj epruvete se naduvava, stvarajući tako više prostora u arteriji, kako bi krv nesmetano došla do srca.
  • Ugradnja stenta. Ovaj mali metalni uređaj dizajniran je za sprečavanje budućih blokada.
  • U težim slučajevima može doći do hiruškog zahvata. Najčešći vid intervencije je obilaženje koronarne arterije, što uključuje premeštanje krvne žile od drugog mesta u telu do blokirane arterije. Dodatni sud će omogućiti da krv teče oko blokada i nesmetano stigne do srca.
  • U svim slučajevima i problemima kardiovaskularne prirode, svakako će vam pomoći da koristite i Bio-Teo biljni komplet broj 1 za kardiovaskularni i nervni sistem.

Oporavak

Dužina i vreme oporavka zavisi od vrste srčanog udara, njegove težine i načina na koji se leči.

Osoba se često može vratiti normalnim aktivnostima u roku od jedne nedelje. Međutim, kada je osnovna bolest koronarne arterije bila teška, biće potrebni meseci kako bi se pacijent oporavio od srčanog udara.

Lekar će često nakon srčanog udara preporučiti kardiološku rehabilitaciju. Ona će pomoći pacijentima da nauče kako da vode zdraviji život (promena fizičkih aktivnosti i ishrane) i minimiziraju rizik od ponovnog srčanog napada.

Faktori rizika

Neki ljudi su podložniji srčanim udarima. Uobičajeni faktori rizika uključuju:

  • Visok krvni pritisak
  • Gojaznost ili preterana težina
  • Loša ishrana, posebno ona sa visokim sadržajem trans ili zasićenih masti
  • Fizička neaktivnost
  • Duvan
  • Godine starosti
  • Dijabetes ili visok nivo šećera u krvi
  • Porodična anamneza srčanih bolesti

Prevencija

Osoba može smanjiti rizik od srčanog udara ako:

  • Fizički je aktivna, najmanje 150 minuta vežbanja, umerenog intenziteta ili 75 minuta intenzivnog vežbanja nedeljno.
  • Smanji stres
  • Ne puši
  • Konzumira što više voća, povrća, integralnih žitarica, mahunarki i ribe
  • Održava zdravu telesnu težinu
  • Konzumira Bio-Teo biljne preparate za kardiovaskularni i nervni sistem

Srčani infarkti se ne mogu uvek sprečiti, jer je genetika veoma jak faktor rizika. Međutim, jednostavnim promenama u načinu života, možete preduzeti značajne korake ka smanjenju svog rizika.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *