Studije o konzumiranju kafe iznose različite tvrdnje, jedna od njih je da kafa šteti arterijama, druga da ipak štiti srce, dok je treća zagovornik teze da konzumiranje ovog napitka nema uticaja na zdravlje kardiovaskularnog sistema. Novo istraživanje, koje je obuhvatilo hiljade učesnika, iznova traži vezu između zdravlja srca i ovog, mnogima omiljenog napitka.
Da li kafa šteti, štiti ili nema uticaja na srce i vaskularni sistem (sistem krvnih sudova)?
Već godinama naučnici pokušavaju da odgovore na ta pitanja, jer je kafa jedan od omiljenih napitaka širom naše planete.
Dok neke studije upozoravaju da ispijanje kafe kod čoveka može povećati rizik od kardiovaskularnih problema, druge pak ukazuju da ona može pomoći u održavanju zdravlja srca i krvnih sudova.
Neka istraživanja sugerišu na to, da svakodnevno ispijanje velike količine kafe može dovesti do krutosti arterije. Tada arterija, kao najveći krvni sud u ljudskom telu, postaje sve manje elastična. To doprinosi povećanju rizika od nastanka kardiovaskularnih problema.
Istovremeno, drugo studijsko istraživanje ukazuje na to da, ispijanje više od tri šoljice kafe na dan, može zaštititi organizam od ateroskleroze. Ateroskleroza počinje kada se ošteti endotel, što omogućava štetnoj vrsti holesterola da se nakuplja u zidu arterije, sprečavajući normalan protok krvi.
Nova studija, koju su sproveli istraživači sa Univerziteta u Londonu, Velika Britanija, otkrila je da čak i ljudi koji piju veliku količinu kafe svaki dan, nemaju problem sa krutošću arterija, što znači da kafa ne povećava rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja na ovaj način.
Vodeći autor, profesor Stefen Petersen i njegove kolege, predstavili su rezultate ove naučne studije na godišnjoj konferenciji Britanskog kardiovaskularnog društva u Mančesteru, Ujedinjeno Kraljevstvo.
Isti rezultati u svim grupama
U ovoj novoj studiji, istraživački tim je analizirao podatke 8 412 učesnika. Na konferenciji Britanskog kardiovaskularnog društva, tim je objasnio da su svi učesnici pristali da se podvrgnu kardiovaskularnoj magnetnoj rezonanci i drugim specijalističkim pregledima, kako bi istraživači mogli da utvrde stanje njihovog kardiovaskularnog sistema.
Ušesnici su se sami izjasnili o količini kafe koju piju u toku jednog dana. Nakon ovih izveštaja, učesnici studije su svrstani u tri grupe, u skladu sa njihovim navikama konzumiranja kafe.
Prvu grupu su činili ljudi koji piju jednu ili pola šoljice kafe u toku dana. Druga grupa su učenici koji piju između jedne i tri šoljice, a treća grupa su oni koji piju više od tri šoljice kafe u toku dana. U svojoj završnoj analizi, profesor Petersen i njegov tim su isključili iz daljeg istraživanja osobe koje piju preko 25 šoljica kafe u toku jednog dana, kao i one koji su imali kardiovaskularnih problema još na početku istraživanja.
Upoređujući rezultate krutosti arterija kod ispitanika, u sve tri grupe, istraživači nisu otkrili razlike između onih koji umereno konzumiraju kafu (popiju jednu ili pola šoljice dnevno) i onih koji piju između jedne i tri ili više šoljica kafe u toku dana.
Ovi rezultati, navode istraživači, sugerišu da čak i konzumiranje većih količina kafe neće imati loš uticaj na zdravlje arterija, pa samim tim neće negativno uticati na zdravlje srca i vaskularnog sistema.
,,Uprkos ogromnoj popularnosti kafe širom sveta, različiti izveštaji o njenim negativnim uticajima na zdravlje srca, mogu da onemoguće ljude da uživaju u njoj. Iako u ovoj studiji ne možemo dokazati uzročno-posledičnu vezu, naše istraživanje pokazuje da kafa nije toliko loša za zdravlje arterija, kao što se to tvrdilo u prethodnim studijama”, objašnjava koautor studije Kenneth Fung.
Ovi nalazi i tvrdnje ostaju validni, nakon što su istraživači prilagodili moguće faktore koji su doprineli krutosti arterija uključujući starost, pol, etničku pripadnost, pušački status, konzumiranje alkohola, visinu i težinu, prehrambene navike, hipertenziju (povišen krvni pritisak), visok holesterol i dijabetes.
U šta bi trebalo, a u šta ne bi trebalo verovati?
Istraživači su takođe primetili da su među ljudima koji piju veću količinu kafe, uglavnom muškarci, pušači i ljudi koji često konzumiraju alkohol.
,, Iako su u našu studiju uključene osobe koje piju i do 25 šoljica kafe dnevno, prosečni unos u grupama koje piju veće količine kafe je 5 šoljica u toku dana. Želeli bismo da u našem budućem radu ponovo imamo prilike da proučimo ove ljude, kako bismo mogli sa sigurnošću da savetujemo koja su ograničenja u konzumiranju kofeina“, takođe navodi Fung.
Profesor Metin Akviran, pomoćnik medicinskog direktora u britanskom fondu za srce, koji nije bio uključen u ova istraživanja, objašnjava da takve studije o vezi između navika konzumiranja kafe i zdravlja srca mogu pomoći pojedincima da budu bolje i tačno informisani.
,,Razumevanje kako kafa utiče na naše srce i vaskularni sistem je nešto čime se istraživači i mediji bave već duže vreme. Postoji nekoliko sukobljenih studija koje daju različite stavove i tvdnje u vezi sa konzumiranjem ovog napitka i njegovim delovanjem na kardiovaskularni sistem. Iz tog razloga, može biti teško odlučiti u šta bi trebalo, a u šta ne bi trebalo verovati.“
Prof. dr Metin Akviran
,,Nadamo se da će ovo istraživanje biti medijski propraćeno, kako bismo isključili potencijalne neželjene uticaje kofeina na naš kardiovaskularni sistem”, ističe profesor Akviran
