Da li je to srčani udar ili gorušica?

Svako koga brine bol u grudima, ne treba da čeka, već odmah da potraži hitnu medicinsku pomoć, posebno ako je bol iznenadan, intenzivan i jak.

Do srčanog napada dolazi usled blokiranja jedne od arterija, koje snabdevaju srce krvlju. Angina ima za posledicu sličan bol u grudima, kao i onaj koji osećamo u toku srčanog udara. Nastaje kada se arterije suze zbog neke srčane bolesti.

Gorušica je gorući bol koji se često oseća u gornjem delu trbuha ili donjem delu grudnog koša. Gorušica je posledica vraćanja kiselog želudačnog sadržaja u završni deo jednjaka.

Gorušica i bol koji osećamo u trenutku srčanog udara mogu biti slični. Ako je neko u nedoumici da li je bol posledica srčanog udara, treba odmah pozvati hitnu pomoć. Ako se radi o srčanom udaru, brza reakcija lekara Vam može spasiti život.

Šta je srčani udar?

Srčani udar može biti izazvan bolešću u koronarnim arterijama. Ovi krvni sudovi dovode krv u srce. Nakon začepljenja jedne od ovih arterija, dolazi do prestanka dotoka krvi u srce i tako nastaje srčani udar.

Srčani udar može dovesti do prekida rada srca. To se zove srčani zastoj. U tom trenutku, neki od pacijenata neće imati puls.

Lekari kada govore o srčanom udaru ili drugim ozbiljnim srčanim problemima, koriste i termin  „akutni koronarni sindrom“.

Simptomi srčanog udara

Srčani infarkti često, ali ne uvek imaju standardne simptome:

  • Bol u grudima, koji se često opisuje kao pritisak, stiskanje, težina ili stezanje u grudima
  • Bol u grudima, osećaj velike težine i pitiska na grudi
  • Bol može početi i prestati, ali traje duže od nekoliko minuta

Simptomi nisu uvek isti, mogu biti blagi ili teški, a desi se da neki ljudi uopšte ne osete simptome.

Bol ili nelagodnost se obično osete u centralnom delu grudi. Bol se može proširiti na druga područja. Može zahvatiti jednu ili obe ruke, vrat, vilicu, gornji ili srednji deo leđa.

Srčani udar je često propraćen i ovim simptomima:

  • Hladan znoj
  • Nedostatak daha
  • Osećaj mučnine ili povraćanje
  • Osećaj umora ili nedostatka energije
  • Osećaj vrtoglavice ili nesvestica

Stari ljudi i oni sa dijabetesom, imaju manju verovatnoću da će doživeti simptome prilikom srčanog udara.

Šta je angina?

Angina je vrsta bola u grudima koji je sličan bolu koji osećamo prilikom srčanog udara. Angina nastaje usled sužavanja krvnih sudova.

Ljudi sa anginom izloženi su većim rizikom od srčanog udara. Svako ko ima anginu, trebalo bi da bude pod nadzorom lekara, to se odnosi na redovne kontrole i da bude upozoren na rizike koje ova bolest nosi sa sobom.

Najčešći oblik angine je privremena bol koja nestaje nakon što se odmorimo ili popijemo lekove. To se naziva stabilna angina. Nestabilna angina povećava rizik od srčanog udara.

Šta je gorušica?

To je osećaj gorućeg bola u gornjem delu trbuha. Gorušica je posledica vraćanja kiselog želudačnog sadržaja u završni deo jednjaka.

Gorušica nije ni na koji način povezana sa srcem. Ljudi je mogu pomešati sa srčanim udarom, jer se bol javlja na sličnom mestu u grudima.

Stomak stvara sluz kako bi zaštitio svoje zidove, od kiseline koju koristi za varenje. Jednjak nema tu zaštitu, pa želudačna kiselina može oštetiti njegovu oblogu. Međutim, kod većine ljudi želudačna kiselina ne uzrokuje takvu štetu.

Nije u potpunosti objašnjeno zašto ljudi, koji imaju problem sa vraćanjem želudačne kiseline, imaju bol. Uzročnici bola mogu biti nervi koji su osetljivi na kiselinu.

Simptomi gorušice

Gorušica stvara osećaj peckanja u jednjaku. Ova vrsta peckanja se obično javlja neposredno iznad stomaka. Kiselina se može više podići, čak do leđa i usta.

Simptomi koji se mogu javiti zajedno sa gorušicom su:

  • Mučnina
  • Nadimanje
  • Podrigivanje

Razlike između simptoma gorušice i srčanog udara

Ponekad je teško znati da li su simptomi posledica srčanog udara ili gorušice. Kako bi postavili tačnu dijagnozu, lekari se oslanjaju na medicinske testove. Ponekad čak i sami lekari teško mogu da shvate razlike između simptoma. Lekar sa Harvarda, ispričao je priču o jednom svom pacijentu, i njegovim nedoumicama u vezi sa simptomima i dijagnozom. Kad god je vežbao, imao je simptome pečenja u gornjem delu trbuha, ali tretmani za gorušicu nisu pomogli. Medicinsku pomoć je potražio tek kada je ostao bez daha i sposobnosti da nastavi sa vežbanjem. Nakon detaljnih pregleda i ispitivanja otkriveno je da ima srčanu bolest, koja je bila jako blizu izazivanju srčanog udara.

Glavna razlika između simptoma je:

  • Gorušica se pogoršava kada legnete odmah nakon jela, a srčani udar se može dogoditi odmah nakon obroka
  • Gorušicu možete ublažiti lekovima koji smanjuju nivo kiseline u želucu
  • Gorušica ne izaziva jedan od glavnih simptoma srčanog udara, a to je otežano disanje
  • Srčani udar ne uzrokuje nadimanje ili podrigivanje, što je kod gorušice čest simptom

Kada se treba obratiti lekaru?

Svako ko ima sledeće simtome treba odmah da pozove hitnu pomoć ili da ode do najbliže zdravstvene ustanove:

  • Bol ili nelagodnost u grudima
  • Pritisak ili stezanje u grudima
  • Bol koji traje duže od nekoliko minuta, nestaje i ponovo se vraća
  • Bol ili osećaj nelagodnosti u rukama, leđima, vilici, vratu ili stomaku
  • Kratkoća daha, koja se javlja pre ili zajedno sa bolom u grudima
  • Hladan znoj
  • Mučnina i vrtoglavica
  • Neuobičajeni umor

Svi ovi simtomi mogu pogoditi i muškarce i žene, ali:

  • Žene češće osećaju bol u vilici, mučninu i povraćanje
  • Bol u grudima je dominantan simptom kod muškaraca

Kada potražiti pomoć lekara zbog gorušice

Ljudi koji imaju problema sa gorušicom, trebalo bi da potraže pomoć lekara ako:

  • Ovo stanje dosta dugo potraje
  • Osećate kao da vam hrana zastaje u grlu
  • Poteškoće sa ishranom
  • Gubitak težine
  • Tragovi krvi u stolici
  • Otežano disanje ili gutanje pri konzumiranju hrane

Stalno izlaganje želudačnoj kiselini može prouzrokovati oštećenje jednjaka.

To nekada mogu biti znaci ozbiljnog stanja, poput gastroezofagealne refluksne bolesti, raka ili čira na želudcu.

Lečenje srčanog udara

Lečenje može da uključuje:

  • Aspirin, sprečiće zgrušavanje krvi
  • Nitroglicerin, za poboljšanje protoka krvi
  • Terapija kiseonikom
  • Lečenje primarnog bola u grudima

Kada prime pacijenta, lekari hitne pomoći će razmotriti simptome, pregledati pacijenta i obaviti potrebne analize i testove.

Dijagnoza

Testovi za srčani udar mogu da uključuju:

  • EKG. Prati otkucaje i ritam srca, merenjem njegove električne aktivnosti koja se kreće od vrha do dna srca.
  • Stres eho test. Ovo uključuje praćenje srca, disanja i simptoma koji se javljaju tokom vežbanja na traci.
  • Ehokardiografija. Pregled srca pomoću ultrazvuka.
  • Rendgenski snimci.
  • Testovi krvi.
  • Angiografija. Invazivna dijagnostička metoda pregleda krvnih sudova.

Lečenje

Jedan od oblika lečenja je perkutana koronarna intervencija. Lekar će mehanički otvoriti sužene arterije tako što će provući mali kateter kroz krvne žile, obično u prepone.

Uređaj, poput balona, koristi se za širenje sužene arterije i poboljšanje protoka krvi kroz nju. Stent. To su male metalne cevčice koje imaju mrežastu strukturu, služeu razbijanju suženja krvnih sudova i očvršćavanju zida krvnog suda, omogućavajući tako bolji protok krvi kroz krvni sud.

Još jedna od opcija su fibrinolitički ili trombolitički lekovi. Ovi lekovi se koriste za razgradnju krvnih ugrušaka. Ostali lekovi koji mogu da sreče zgrušavanje krvi su aspirin i heparin.

Još jedna od hiruških metoda je aortokoronarni bajpas. To je operacija na srcu kojom se premošćuje suženje koronarnih krvnih sudova. Za ovo se koriste arterije ili vene uzete sa drugog mesta našeg tela gde njihovo prisustvo nije neophodno. Pomoću njih se krv iznad mesta suženja dovede do mesta ispod suženja.

Osoba koja doživi srčani udar, moraće da promeni mnoge životne navike kako bi umanjila rizik od budučih problema.

Ovo može da uključuje promene kao što su:

  • Ishrana koja sadrži malo masti i veštačkih šećera
  • Redovno vežbanje
  • Izbegavanje ili prestanak pušenja
  • Održavanje zdrave telesne težine

Kod ovih promena Vam može pomoći stručni program, poznat kao srčana rehabilitacija.

Lečenje gorušice

Kako bismo dobili odgovarajući medicinski tretman potrebno je:

  • Dobra procena simptoma. Lekar će Vas pitati o tome kada, koliko često i koliko dugo imate simptome. Kako se simptomi javljaju u odnosu na dnevne obroke.
  • Odgovor na lečenja. Videćemo kako simptomi reaguju na tretmane koji su nam prepisani za suzbijanje kiseline u želudcu.
  • Rendgenski pregled gornjeg digestivnog trakta. Tako se mogu videti oštećenja na zidovima jednjaka.
  • Ispitivanje nivoa kiselosti.

Lečenje može da obuhvata:

  • Korišćenje lekova za smanjenje želudačne kiseline. To su antacidi.
  • Promene u načinu života. Na primer, jesti manje a češće obroke. Izbegavati hranu koja izaziva kiselinu.
  • Ne jesti 2 do 3 sata pre spavanja.
  • Održavati zdravu telesnu težinu.
  • Izbaciti duvan.

Lični prikaz simptoma često je dovoljan da se postavi dijagnoza i prepiše lečenje. Ako lečenje ne uspe potrebno je potražiti dodatne savete.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.