Sve što treba znati o srcu

Naše srce otkuca 100 hiljada puta dnevno, gurajući 5 litara krvi kroz naše telo svakoga dana. Srce dostavlja krv bogatu kiseonikom i hranljivim materijama u naša tkiva i odvodi štetne materije. U nastavku ovog članka ćemo Vam objasniti kako ovaj neverovatni organ vrši posao, od vitalne važnosti za naš organizam.

Osnovna anatomija srca

Srce se sastoji od dve komore i dve pretkomore:

  • Atrije: Dve gornje pretkomore (primaju krv)
  • Ventrikule: Dve donje komore (one ispuštaju krv)

Leva atrija i leva ventrikula odvojene su od desne atrije i desne ventrikule mišićnim zidom koji se zove septum.

Zid srca se sastoji od 3 sloja tkiva:

  • Epikardijum– zaštitni sloj većinom napravljen od vezivnog tkiva
  • Miokard– srčani mišić
  • Endokardijum– poravnjava unutrašnjost srca i štiti zaliske i komore

Ovi slojevi su prekriveni tankim zaštitnim slojem koji se naziva perikard.

Kako srce funkcioniše?

Srčani rad se smanjuje u zavisnosti od mnogih faktora. U mirovanju može da kuca oko 60 puta u minuti, ali se može povečati i do 100  otkucaja u minuti, nekad čak i više. Fizička aktivnost, emocije, groznica, bolesti i neki lekovi mogu uticati na rad srca. Za više informacija o tome šta je „normalno“, pročitaćete u nastavku članka.

Leva i desna strana srca su usklađene u svom radu. Desna strana srca prima deoksidiranu krv i šalje je u pluća, dok leva strana srca prima krv iz pluća i pumpa je u ostatak tela.

Atrija i ventrikule se naizmenično stežu i opuštaju, time proizvodeći ritmičan otkucaj srca:

Desna strana

Desna atrija prima deoksidiranu krv iz tela kroz vene koje se nazivaju superiorna i inferiorna vena kava (najveće vene u telu). Desna pretkomora se skuplja i krv prelazi u komoru. Jednom, kada se desna komora napuni, ona se steže i pumpa krv u pluća kroz plućnu arteriju, gde skuplja kiseonik i oslobađa ugljen-dioksid.

Leva strana

Nova oksidirana krv se vraća u levu pretkomoru preko plućne vene. Leva pretkomora se steže, gurajući krv u levu komoru. Kada se leva komora napuni, ona se smanjuje i gura krv nazad kroz aortu.

Svaki otkucaj srca se može podeliti na dva dela:

Dijastola

Atrije i ventrikule se opuštaju i pune krvlju.

Sistola

Kontrakcije atrije (atrijalna sistola) i guranje krvi u ventrikule; tada, dok se atrije počnu opuštati, ventrikuli se stežu (ventrikularna sistola) i ispumpavaju krv iz srca.

Kada se krv šalje kroz plućnu arteriju u pluća, ona putuje kroz sićušne kapilare na površinu plućih alveola (vazdušnih vreća). Kiseonik putuje u kapilare, a ugljen-dioksid iz kapilara u vazdušne vreće, gde nakon toga odlazi u atmosferu.

Srčani mišići takođe moraju primati oksidiranu krv. Oni se hrane koronarnim arterijama na površini srca. Ako krv prolazi blizu površine tela, na primer kod zglobova ili vrata, na tom mestu možete opipati svoj puls. Ovo je nalet krvi, dok ga srce pumpa kroz Vaše telo.

Ventili

Srce ima 4 ventila koja pomažu da krv trče samo u jednom pravcu:

Aortni ventil: Nalazi se između leve komre i aorte.
Mitralni ventil: Nalazi se između leve pretkomore i leve komore.
Plućni ventil: Nalazi se između desne komore i plućne arterije.
Tricuspidni ventil: Nalazi se između desne pretkomore i desne komore.

Većina ljudi je upoznata sa zvukom ljudskog otkucaja srca. Često se opisuje kao „TIK-TAK“ zvuk. Zvuk „TIK“ proizvodi se zatvaranjem trokuzpidnih i mitralnih zalistaka, a „TAK“ nastaje zatvaranjem plućnih i aortnih zalistaka.

Električni sistem srca

Da bi se krv pumpala kroz telo, srčani mišići moraju biti savršeno koordinirani, pritiskajući krv u pravom smeru, u pravo vreme i pod pravim pritiskom. Aktivnost srca koordinira se električnim impulsima.

Električni signal počinje na sino-atrijalnom čvoru, srčanom pejsmejkeru, postavljenom na vrhu desne pretkomore. Ovaj signal uzrokuje skupljanje pretkomora, gurajući krv do komora.

Električni impuls putuje do područja ćelije na dnu desne pretkomore, nazvanog atrioventrikularni čvor. Ove ćelije deluju kao kapija, oni usporavaju signal tako da se pretkomore i komore ne kontrakuju istovremeno.

Odavde se signal prenosi duž posebnih vlakana koja se nazivaju Purkinje vlakna unutar zida komore. Oni prenose impuls u srčani mišić, uzrokujući kontrakciju ventrukula.

Krvni sudovi

Postoje tri vrste krvnih sudova:

Arterije

One nose oksidiranu krv iz srca u ostatak tela. Arterije su jake i rastegljive, što pomaže guranje krvi kroz krvni sistem. Njihovi elastični zidovi pomažu u održavanju krvnog pritiska. Arterije se granaju na manje arteriole.

Vene

One nose deoksigenisanu krv nazad u srce. Vene postaju veće kako se približavaju srcu. Imaju tanje zidove od arterija.

Kapilari

Oni spajaju najmanje arterije i najmanje vene. Imaju vrlo tanke zidove, što im omogućava da razmenjuju jedinjenja sa okolnim tkivima, poput ugljen-dioksida, vode, kiseonika, otpada i hranljivih materija.

Ukratko, srce je bitan i moćan organ. Ono neprestano pumpa kiseonik i hranljive materije po našem telu, nikada ne zastajući. Pokretanje mišića je savršeno sinhronizovano električnim signalima.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *