Kako da prepoznate i lečite srčani udar

Srčani udar je prestanak rada srčanog mišića, izazvan nedostatkom protoka krvi. Krv obično prestane da protiče kada arteriju, koja snabdeva srčani mišić, blokira krvni ugrušak.

Ako neki od srčanih mišića prestane sa radom, osoba oseća bol u grudima i dolazi do nestabilnosti tkiva srčanog mišića.

Objasnićemo Vam kako i zašto se javljaju srčani napadi, kako se leče i kako da ih sprečite.

Činjenice o srčanim udarima:

  1. Tokom srčanog udara, mišić srca gubi dotok krvi i postaje oštećen.
  2. Bol i neprijatan osećaj u grudima su česti simptomi.
  3. Rizik od dobijanja srčanog udara raste kod muškaraca posle 45. i žena preko 55. godine života.
  4. Pušenje i gojaznost su bitni faktori, posebno u navedenom rizičnom dobu.

Simptomi

Postoje jasni simptomi srčanog udara koji zahtevaju hitnu medicinsku pomoć.

Osećaj pritiska, stezanja, stiskanja ili bola u grudima ili rukama koji se širi ka vratu, vilici ili leđima. Ovo može biti znak da osoba ima srčani udar.

Slede drugi mogući simptomi i znakovi srčanog udara, koji mogu da se jave:

  • Kašalj
  • Mučnina
  • Povraćanje
  • Jak bol u grudima
  • Vroglavica
  • Nedostatak daha, takozvana dispneja
  • Modro lice
  • Imate osećaj kao da nećete preživeti taj trenutak
  • Nemir
  • Preterano znojenje
  • Kratak dah

Promena položaja tela ne ublažava bol izazvanu srčanim udarom. Bol koju osećamo je većinom konstantna, mada nekada može doći i nestati.

Znakovi upozorenja

Srčani udar može biti koban, zato je važno na vreme ih prepoznati. Iako su gore navedeni simptomi povezani sa srčanim udarom, postoje 4 zaka upozorenja:

  • Nelagodnost, pritisak, stezanje ili teškoća u grudima koja traje nekoliko minuta, prestaje i ponovo se vraća
  • Bol i nelagodnost u rukama, vratu, leđima, stomaku ili vilici
  • Iznenadna kratkoća daha

Ostali znakovi su hladan znoj, osećaj slabosti, mučnine, kao i vrtoglavica.

Ukoliko osetite neke od ovih simptoma obavezno pozovite hitnu pomoć.

Komplikacije

Postoje dva tipa komplikacija koja mogu da se dese nakon srčaog udara. Prvi se dogodi odmah, a drugi kasnije.

Neposredne komplikacije

  • Aritmije. Srce kuca nepravilno, ili prebrzo ili presporo.
  • Kardiogeni šok. Čovekov krvni pritisak iznenada pada i srce ne može da obezbedi dovoljnu količinu krvi, da bi telo normalno funkcionisalo.
  • Hipoksemija. Preiše nizak nivo kiseonika u krvi.
  • Plućni edem. Tečnost se skuplja u plučima i oko njih.
  • Duboka venska tromboza. Duboke vene nogu i karlice stvaraju krvne ugruške koji blokiraju ili prekidaju protok krvi u veni.
  • Rupcija miokarda. Srčani udar oštećuje zid srca što može dovesti do pucanja srčanog zida.
  • Ventrikularna aneurizma. Komora srca, poznata kao ventrikula, može oteći

Komplikacije koje mogu kasnije nastati

  • Aneurizma. Ožiljak nastaje na oštećenom srčanom zidu, što dovodi do stvaranja krvnih ugrušaka ili niskog krvnog prtiska.
  • Angina. Nedovoljno kiseoika dopire do srca, uzrokujući bol u grudima.
  • Edemi. Nagomilavanje tečnosti u zglobovima i nogama, usled čega dolazi do oticanja.
  • Gubitak erektivne funkcije. Nedostatak erekcije nastaje usled vaskularnih problema. Međutim, ona može biti i posledica depresije.
  • Gubitak libida. Može se desiti gubitak seksualnog nagona, pogotovu kod muškaraca.
  • Perikarditis. Sluznica srca se upali, što izaziva jake bolove u grudima.

Važno je da lekar prati pacijntovo stanje narednih meseci, kako bi sprečio eventualne komplikacije.

Lečenje

Što se pre krene sa lečenjem nakon srčanog udara, veće su šanse za što bolje izlečenje. Danas se večina srčanih udara može efikasno sprečiti.

Međutim, bitno je da znamo, da je za preživljavanje od srčanog udara presudna brzina stizanja u zdravstvenu ustanovu.

Kako treba postupiti sa osobom koja dobije srčani udar?

Ponekad će osoba koja ima srčani udar prestati da diše. U ovom slučaju treba odmah započeti kardio-plućnu reanimaciju. Ovaj proces uključuje:

  • Ručnu pritisak grudnog koša
  • Defriblilator

Postupak nakon srčanog udara

Većina ljudi će nakon srčanog udara piti lekove ili imati neku drugu vrstu terapije. Cilj je sprečiti naredni srčani udar. Terapija može uključiti:

Definicija

Srčani udar je hitan medicinski slučaj u kome dovod krvi u rce postaje blokiran, često kao rezultat zgrušavanja krvi.

Drugi izrazi koji se koriste umesto srčanog udara su infarkt miokarda, srčani infakt ili koronarna tromboza. Do infartkta dolazi usled prekida dotoka krvi u neko područije, i tkivo na tom područiju izumire.

Srčani udar se često meša sa srčanim zastojem. Iako su oba hitni medicinski sličajevi, srčani udar je začepljenje arterije koja vodi do srca, a srčani zastoj je zaustavljanje srčanog protoka krvi u telu. Srčani udar može dovesti do zastoja rada srca.

Prevencija

  • Ostavite cigarete
  • Uravnotežena i zdrava ishrana
  • Puno vežbati
  • Kvalitetan san
  • Držati dijabetes pod kontrolom
  • Smanjiti unos alkohola
  • Održavanje optimalnog nivoa holesterola u krvi
  • Održavanje krvnog pritiska
  • Održavanje zdrave telesne težine
  • Izbegavati stresne situacije
  • Koristite Bio-Teo biljni komplet broj 1 za kardiovaskularni i nervni sistem

Ljudi treba da se edukuju o simptomima i prvim znacima srčanog udara.

Dijagnoze

Bilo koji doktor, sestra ili medicinski stručnjak će Vas uputiti na dalje lečenje ako utvrde da imate moguće simptome srčanog udara. Testovi koji uključuju dalja ispitivanja su:

  • EKG
  • Kardijalni testovi
  • Skener grudnog koša

Oporavak

Oporavak od srčanog udara može biti dug proces. To zavisi od jačine srčanog udara i drugih faktora, poput starosti osobe.

  • Od vitalnog je značaja da pacijent koji se oporavlja od srčanog udara ostane fizički aktivan
  • Međtim, specijalista treba da prilagodi svaki program vežbanja za njih
  • Odgovarajuće vreme da se neko vrati na posao zavisi od različitih faktora, uključujući težinu srčanog udara i vrstu posla koji obavlja. Važno je mirovanje i ne prerano vraćanje poslovnim obavezama.
  • Mnogi ljudi padnu u depresiju nakon doživljenog srčanog udara. Ukoliko osećate depresiju ili anksioznost, recite to svom lekaru.
  • Stručnjaci savetuju da se osoba uzdrži od vožnje najmanje 4 nedelje nakon srčanog udara.
  • Otprilike jedna trećina mučkaraca ima problema sa dobijanjem ili održavanjem erekcije nakon srčanog udara.

Važno je da muškarci sa erektivnom disfunkcijom razgovaraju sa svojim lekarima, jer lekovi u većini slučajeva mogu da obnove funkciju.

Stručnjaci kažu da seksualna aktivnost ne povećava rizik da osoba ma drugi srčani udar.

Uzroci

Faktori koji povećavaju rizik od srčanog udara su:

  • Starost. Srčani napadi su verovatniji kod muškaraca posle 45 i žena posle 55 godina života.
  • Angina
  • Visok nivo holesterola
  • Dijabetes
  • Dijeta. Konzumiranje velikih količina zasićenih masti može povećati veroavtnoću od srčanog udara
  • Genetika
  • Operacija na srcu
  • Hipertenzija. Viskok krvni pritisak može da optereti srce.
  • Gojazost
  • Pretkodni srčani udar
  • Pušenje. Pušači su u mnogo većem riziku od nepušača.
  • HIV. Osobe koje su HIV pozitivne imaju 50% veći rizik od dobijanja srčanog udara.
  • Stres na poslu
  • Fizička neaktivnost

Često se desi da srčani udar nastane kombinacijom više faktora rizika.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *