Bolesti srca i dijabetes

Kardiovaskularne bolesti su česte kod osoba sa dijabetesom. Prema podacima Nacionalnog udruženja za srce, koji su objavljeni 2012. godine, 65% obolelih od dijabetesa će umreti od neke srčane bolesti ili moždanog udara. Rizik od smrti i moždanog udara od srčanih bolesti je dvostruko veći kod ljudi koji boluju od dijabetesa.

Iako sve osobe sa dijabetesom imaju povećanu šansu da obole od srčanih bolesti, najugroženiji su oni pacijenti koji imaju dijabetes tipa 2. Kod ovih ljudi je srčana bolest najčešći uzrok smrti.

Studija u Framinghamu (SAD) je bila jedan od prvih dokaza, da su ljudi koji imaju dijabetes podložniji bolestima srca od osoba koje ga nemaju. Kroz ispitivanja su prošle generacije ljudi, uključujući i one koji imaju dijabetes, kako bi utvrdili najčešće faktore zdravstvenog rizika za razvoj srčanih bolesti. Došli su do zaključka, da pored dijabetesa, na razvoj srčanih bolesti, utiču i visok krvni pritisak, pušenje, visok nivo holesterola i porodična anamneza ranih srčanih bolesti.

Što više faktora rizika, veće su šanse da obolite. Stručnjaci za bolesti srca savetuju da se svi faktori rizika kod ljudi koji nisu imali srčani udar, tretiraju jednako ozbiljno, kao kod ljudi koji su nažalost već doživeli srčani udar.

Šta uzrokuje srčane bolesti kod osoba sa dijabetesom?

Najčešći uzrok srčanih oboljenja kod osoba sa dijabetesom je ateroskleroza, što predstavlja nagomilavanje holesterola u krvnim sudovima koji snabdevaju srce kiseonikom. Holesterolski plakovi se mogu raspasti ili pući, u tom trenutku telo to pokušava popraviti slanjem trombocita. Budući da je arterija mala, trombociti bi mogli blokirati protok krvi, ne dopuštajući isporuku kiseonika i tako nastaje srčani udar. Isti proces se može dogoditi na svim arterijama u telu, što rezultira nedostatkom krvi u mozgu, uzrokujući moždani udar ili nedostatak krvi u rukama i stopalima (periferna vaskularna bolest).

Pored toga što osobe sa dijabetesom imaju veći rizik od srčanih bolesti, podložni su i ozbiljnim medicinskim stanjima u kojima srce ne može adekvatno pumpati krv. To može dovesti do nakupljanja tečnosti u plućima, što uzrokuje otežano disanje ili zadržavanje tečnosti u drugim delovima tela, posebno u nogama, što izaziva oticanje.

Koji su simptomi srčanog udara?

      Simptomi su sledeći:

  • kratak dah
  • vrtoglavica
  • prekomerno i iznenadno znojenje
  • bol u ramenima i u levoj ruci
  • bol i pritisak u grudima (posebno kada ste fizički aktivni)
  • mučnina

Ne zaboravite da ne moraju baš svi imati ove simpome kada dođe do srčanog udara.

Ako imate bilo koji od ovih simptoma, odmah pozovite hitnu pomoć ili pođite do najbliže zdravstvene ustanove.

Periferna vaskularna bolest ima sledeće simptome:

  • grčevi u nogama dok hodate
  • bolovi u bokovima ili zadnjici
  • smanjeni ili odsutni impulsi u stopalima ili nogama
  • gubitak masti ispod kože donjih delova nogu

Kako se leči srčana bolest kod obolelih od dijabetesa?

U zavisnosti od težine srčanih oboljenja, postoji nekoliko mogućnosti lečenja pacijenata sa dijabetesom.

  • Aspirinska terapija, za smanjenje rizika od ugrušaka koji dovode do srčanog ili moždanog udara
  • Dijeta, vežbajte ne samo da smršate, već da normalizujete nivo šećera u krvi, regulišete holesterol…
  • Lekovi
  • Hirurgija

Kako se leči periferna vaskularna bolest?

Neki od načina lečenja su:

  • redovna šetnja (45 minuta hodanja, nakon čega sledi odmor)
  • specijalna obuća
  • snižavanje krvnog pritiska, ukoliko pređe iznad 130 sa 80
  • holesterol ispod 100
  • Aspirinska terapija
  • lekovi
  • prestanak pušenja
  • hirurgija (u nekim slučajevima)

Terapija Aspirinom, u malim dozama, se preporučuje pacijentima sa dijabetesom tipa 1 ili 2, koji su stariji od 40 godina i imaju visok rizik od bolesti srca ili periferne vaskularne bolesti. Posavetujte se sa svojim lekarom da li je ovaj vid terapije dobar za Vas.

Kako se može sprečiti srčana bolest kod osoba sa dijabetesom?

  • dobro vodite računa o sebi i svojoj primarnoj bolesti (dijabetes)
  • da vam šećer u krvi bude u granicama normale
  • kontrola krvnog pritiska, ako je potrebno piti lekove
  • kontrola holesterola, ako je potrebno piti lekove
  • smršajte ako ste gojazni
  • budite fizički aktivni
  • prestanite da pušite
  • što manje stresa

 

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *