Prirodni lek za bolju cirkulaciju

Dobra cirkulacija znači obilje kiseonika, minerala i hranljivih materija za sve ćelije organizma

Bez dobre cirkulacije nema ni zdravlja, a priroda nam nudi mnoštvo fantastičnih biljaka koje nam mogu pomoći u tome. Predstavljamo vam biljne kapi koje su mešavina najboljih biljaka za bolju cirkulaciju krvi, za lečenje hemoroida, kapilara, trombova, ateroskleroze, arterioskleroze, skidanje visokog holesterola i masnoća.


Cirkul biljne kapi br. 35 je dodatak ishrani na bazi ekstrakata gloga (Crataegus monogyna), bele imele (Viscum album), divljeg kestena (Aesculus hippocastanum), ruzmarina (Rosmarinus officinalis), koprive (Urtica dioica) i omana (Inula helenium), namenjen poboljšanju cirkulacije.

1. Glog (Crataegus monogyna) 

Opis: Tvrdo i žilavo drvo, sa glatkom korom sivopepeljaste boje i trnovitim granama. Tro i petorokrpasti listovi su sa donje strane svetli i plavkasto zeleni i sjajni. Beli cvetovi su skupljeni u bogate kitice s dugim i kraćim peteljkama. Mirišu na med. Plodovi su crvene boje. Raste na ivicama šuma, u šikarama, uz ograde i živice. Naraste i do 5 m. Cveta od marta do maja.

Lekoviti delovi: Cvetovi i cvetni vrhovi beru se u početnom cvatu, listovi nakon cvetanja. Plodovi se beru po dozrevanju; suše se u hladu, da najpre uvenu, a nakon toga dosuše u toploj peći.

Osnovni sastojci: eterična ulja, tragovi mangana, trimetalamin, organske kiseline

Lekovito delovanje: Jedna od najdelotvornijih lekovitih biljaka za srce i izvanredan regulator krvnog pritiska. Glog jača i reguliše rad srca. Pomaže u lečenju srčanih mana, oštećenog srčanog mišića u starosti, kod upale srčanog mišića, arteroskleroze i angine pektoris. Deluje na smirenje nervnog sistema, pa se koristi protiv nesanice i raznih uzbuđenja.

Način upotrebe: Po kašiku glogovog cveta i kadulje i pola kašike kore narandže preliti sa 4 dcl ključale vode, nakon 20 minuta procediti, dodati sok od limuna i zasladiti medom. Pije se ujutro i naveče po šolja. Kao tinktura uzima se 15 kapi tinkture na kocki šećera 3 puta dnevno pre jela. Posle 7 dana upotrebe pravi se pauza od 3 dana.

2. Imela (Viscum album) 

Opis: Parazitska biljka koja naraste i do 1 m na granama mnogih stabala: jabuka, krušaka, hrast, glog. Ima rašljaste grane, lišće je debelo, kožasto, zeleno ili zelenožućkasto. Cvetići su žute boje. Plodovi su beli i puni lepljivog soka. Cveta od februara do marta.

Lekoviti delovi: Bere se lišće sa mladim grančicama (do tri kolena) kasno u jesen i zimi.

Osnovni sastojci: Viskotoksin, inozitoli, flavonski heterozidi, vosak, sluz, holin.

Lekovito delovanje: Koristi se kod lečenja viskog krvnog pritiska, arteroskleroze i padavice, srčanih smetnji i klimakterija. Reguliše stolicu, zaustavlja krvarenje, umiruje živce, leči nesanicu i šum i zujanje u ušima.

Način upotrebe: U obliku praška uzima se tri puta dnevno na vrhu noža, sa vodom, vinom ili u jelu. U obliku čaja, kafena kašika prelije se sa 3 dcl mlake vode i ostavi tri sata, pije se pola ujutru i pola uveče, posle večere a pre spavanja. Ili 2 supene kašike pomeša sa 1 kg meda, pa se od tog meda uzima jedna kafena kašika ujutru, a jedna uveče pre spavanja. Upotrebljava se i kao tinktura i vino.

3. Divlji kesten (Aesculus hippocastanum)

Da li ste znali da leči čak 13 bolesti? Kesten ima plod koji čuva srce i bubrege, pun je magnezijuma i vitamina C.

U evropskoj tradiciji pejzažne arhitekture divlji kesten je omiljen. U parku se za njega obavezno mora naći odgovarajuće mesto. Pored dekorativne uloge dobro je poznata njegova lekovita moć.

Kesten čuva srce. U kestenu se nalazi visok nivo mono-nezasićenih masti, kao što su oleinska i palmitinska. One štite kardiovaskularni sistem i pomoći će, uz vlakna u kestenu, da se snizi nivo holesterola.

Izbacuje višak vode. Kesten ima svojstvo da izbacuje vodu iz organizma, pa time pomaže kod bubrežnih i želudačnih tegoba. Pomoći će pri cirkulaciji i protoku hrane kroz creva, kao i vode.

Deluje protivupalno. Zbog svojih protivupalnih svojstava, kesten je idealna namirnica za ljude koji pate od artritisa i reume.

Bitno je znati razlikovati divlji od domaćeg kestena, jer divlji nije za jelo. Bez obzira na to, od njega se prave razne tinkure i kreme, jer je i on veoma lekovit. Divlji kesten kao lek koristi se kod problema s proširenim venama i popucalim kapilarama, kod hemoroida, bolnih menstruacija i uvećane prostate.

4. Ruzmarin (Rosmarinus officinalis)

Opis: Razgranat, gust, trajan grm, naraste i do 2 m sa puno bočnih ogranaka. Listovi su naspramni, uski i malo povijeni, sa gornje strane tamnozeleni, a sa donje sivi. Modri ili ljubičastoplavi cvetići smeštani su između listova. Cveta od marta do maja, a ponekad i drugi put u sptembru. Aromatična biljka jakog mirisa na kamfor. Raste u sredozemnom području, ima ga u slobodnoj prirodi, uzgaja se i kao ukrasni grm.

Lekoviti delovi: Beru se listovi, cvetovi i vrhovi grančica, od proleća do jeseni.

Osnovni sastojci: Etarsko ulje, kamfor, borneol, pinen, kamfen, cineol, izbornil-acetat, tanini, saponini, gorke materije.

Lekovito delovanje: Veoma koristan lek za poboljšanje cirkulacije krvi, slabe probave, tromosti želuca, katara probavnih organa, anemije, bronhitisa i astme. Kao opšti stimulator deluje na poboljšanje funkcije jetre i stanja celog organizma. Koristi se za lečenje od uzetosti, reumatizma mišića, gihta, reume i upaljenih zglobova, živčanih bolova, glavobolje, intelektualne i fizičke iscrpljenosti.

Način upotrebe: Kafenu kašiku biljke preliti sa 2 dcl ključale vode, poklopiti i nakon 15 minuta procediti. Piti neposredno pre ili posle svakog jela. Upotreba tinkture: 10 kapi na kocki šećera ujutru na prazan stomak. U većim količinama ruzmarin je otrovan.

5. Kopriva (Urtica dioica)


Opis: Višegodišnja, zeljasta biljka iz čijeg velikog korena naraste uspravna, četvorouglasta stabljika do 1,5 m. Listovi su nasuprotni, srcasti, testerasti, pokriveni sitnim dlačicama koje na dodir žare. Mali, zelenkasti, neugledni, mušski ili ženski cvetovi su sabrani u viseće cvasti. Plod je malen jednosemeni oraščić. Cveta od juna do septembra. Raste kao korov uz puteve, plotove, naselja, reke.

Lekoviti delovi: Skuplja se koren u proleće i jesen, list i vrhovi u proleće, stabljika cele godine, seme u avgustu i septembru.

Osnovni sastojci: Vitamin K, B2, C, karotinoidi; galna, mravlja, pantotenska, sirćetna, maslačna kiselina, gvožđe, mangan, magnezijum, natrijum,  kalijum, kalcijum, fosfor, kremna kiselina; hlorofil, acetil-holin, histamin, glikokinin.

Lekovito delovanje: Čisti krv, pluća, jetru, želudac i creva. Leči malokrvnost, hemoroide, čireve u želudačno-crevnom traktu, vodenu bolest, giht, mokraćne kanale, upalu bubrega, belo pranje. Otklanja bolesno zadržavanje mokraće, nesvesticu, proliv, zaustavlja krvarenja, pospešuje stolicu, smanjuje uzrujanost i nesvesticu, odvaja loše sokove iz organizma, sprečava stvaranje bubrežnog i mokraćnog kamenca i peska.

Način upotrebe: Sirup: 250 ml soka i 250 g šećera lagano ukuvati dok se ne dobije gustina sirupa. Uzima se 30 do 60 g dnevno.

One reply on “Prirodni lek za bolju cirkulaciju

Ostavite komentar

Vaš email neće biti objavljen. Neophodna polja su označena *