Sve što treba znati o gustoj krvi ili hiperkoagulabilnosti

Gusta krv ili hiperkoagulabilnost je stanje gde je krv gušća i lepljivija nego inače. Kada osoba ima hiperkoagulabilnost, sklona je višku krvnih ugrušaka(trombova). Ovo stanje je rezultat abnormalnosti u procesu zgrušavanja.

Neravnoteža proteina i ćelija odgovornih za zgrušavanje krvi uzrokuje hiperkoagulabilnost.

Gusta krv može ometati kretanje kiseonika, hormona i hranljivih materija kroz organizam, sprečavajući ih da dođu do tkiva i ćelija. Ovo može izazvati nizak nivo kiseonika u ćelijama i dovesti do nedostatka hormona.

Neke od činjenica o gustoj krvi

  • Uglavnom se ne osećaju simptomi dok ne dođe do formiranja većeg krvnog ugruška.
  • Određena zdravstvena stanja su u vezi sa gustom krvi.
  • Terapija zavisi od uzročnika koji izazvivaju ovo oboljenje.
  • Lekari nemaju standardni referentni termin za gustu krv.

Uzroci

Neki uzroci su nasledni, a drugi se razvijaju, kao što je slučaj sa kancerom.

U nastavku su navedena neka od medicinskih stanja koja uzrokuju zgrušavanje krvi:

Određeni karcinomi

Gusta krv može biti prouzrokovana brojnim stanjima, uključujući leukemiju.

Policitemija vera je redak, sporo napredujući oblik raka krvi kod koga koštana srž proizvodi previše crvenih krvnih zrnaca. Većina ljudi koja oboli od ovog oblika raka krvi nema porodičnu anamnezu, ali ima i slučajeva gde više članova porodice oboli od ove bolesti.

Prema podacima društva za leukemiju, bolest je češća među Jevrejima istočnoevropske baštine, u odnosu na Azijate i druge Evropljane. Kada se uzmu u obzir sve rase i etničke pripadnosti, procenjuje se da na 100 000 muškaraca oboli 2,8, a na 100 000 žena 1,3.

Waldenstromova makroglobulinemija

Ovo je retka vrsta ne-Hodgkinovog limfoma gde se stvaraju velike količine proteina makroglobulina. Kod nekih ljudi sa ovim oboljenjem, kada kancerogene B ćelije proizvode previše ovog proteina, krv može postati previše gusta, što dovodi do stvaranja krvnog ugruška.

Prema američkom udruženju za borbu protiv raka, godišnje oboli između 1 000 i 1 500 ljudi.

Lupus (SLE)

Sistemski eritematozni lupus je zapaljenska bolest do koje dolazi kada imuni sistem napadne zdrava tkiva jer smatra da su obolela. Mnogi faktori doprinose zgrušavanju krvi kod lupusa, ali se veruje da je autoimuna upala glavni krivac aktivnosti prokoagulanta. Prokoagulanti su supstance koje stimulišu proteine uključene u proces zgrušavanja.

Prema američkoj fondaciji Lupus, ovo stanje pogađa najmanje 5 miliona ljudi širom sveta.

Faktor V Leiden

Faktor V Leiden predstavlja mutaciju jednog od faktora zgrušavanja u krvi poznatoj kao factor V. Prisustvo mutacije može povećati rizik za nastanak  patoloških krvnih ugrušaka (trombofilija)  u venama.

Nedostatak proteina C i S

Ljudi sa deficitom proteina C i S su izloženi većem riziku od nastanka krvnih ugrušaka. Naslednost, kao faktor rizika, je veoma retka. Nekim ljudima se ovaj ugrušak može javiti i u ranoj životnoj dobi.

Mutacija protrombin gena 20210

Ljudi sa ovim poremećajem genetskog oštećenja imaju previse proteina zgrušavanja krvi zvanog faktor 2, koji se takođe naziva protrombin. Protrombin je jedan od faktora koji omogućavaju pravilno zgrušavanje krvi, ali kada ga ima previše zbog ove mutacije, osoba će biti izložena većem riziku od stvaranja ugruška u krvi.

Simptomi

Problem hiperkoagulabilnosti, u početku uglavnom prolazi bez simptoma, i verovatno će se manifestovati tek sa nastankom krvnog ugruška. Međutim, u nekim slučajevima može izazvati simptome, koji zavise od uzroka stanja i dela tela na kom se nalaze.

Simptomi mogu ukjučivati:

  • Zamagljen vid
  • Glavobolje
  • Lako nastajanje modrica
  • Obilno menstrualno krvarenje
  • Visok krvni pritisak
  • Manjak energije
  • Kratak dah
  • Anemija, smanjen broj crvenih krvnih zrnaca

Ukoliko dođe do krvnih ugrušaka nepoznatog porekla ili ponavljajućih spontanih pobačaja trudnoće, jako je važno da se obratite lekaru i proverite gustinu svoje krvi.

Lečenje

Lekar Vam može prepisati terapiju za inhibiranje funkcije trombocita ili antikoagulacijsku terapiju.

  1. Terapija inhibiranja funkcije trombocita. Ukjučuje lekove koji inhibiraju trombocite ili krvne ćelije odgovorne za zgrušavanje krvnih ugrušaka. Aspirin je primer ove terapije.
  2. Antikoagulaciona terapija. Uključuje lek za inhibiranje zgrušavanja krvi na nivou faktora koagulacije. Varfarin je primer leka za ovu terapiju.

Ovi lekovi se prepisuju samo kada postoji povećan rizik od stvaranja krvnog ugruška ili kada je ugrušak već formiran.

Velika većina ljudi koja ima problema sa gustom krvi, verovatno neće dobiti krvni ugrušak. Iz tog razloga lekari savetuju da ti ljudi, pre svega, promene neke životne navike, kako bi umanjili rizik od nastanka krvnih ugrušaka i drugih komplikacija. Ove promene uključuju:

  • Prekid pušenja
  • Smanjenje telesne težine, ukoliko je to potrebno
  • Svakodnevna fizička aktivnost
  • Izbegavati dugo sedenje, kako bi krv mogla normalno da cirkuliše

Komplikacije

Poremećaji u gustini krvi mogu stvoriti čitav niz problema. Mogu uzrokovati krvne ugruške, uključujući tromboze dubokih vena (DVT).

DVT

Kada se krvni ugrušak pojavi u dubokoj veni, on prouzrokuje bol i probleme sa cirkulacijom oko područja gde je nastao. DVT se obično formira u velikim venama, duboko u potkolenicama, ali se mogu pojaviti i na drugim delovima tela, poput butina, ruku, trbuha ili karlice.

Simptomi duboke venske tromboze uključuju:

  • Crvenilo, otečenost i toplotu na obolelom mestu
  • Postepeno pojačavanje intenziteta bola
  • Bol pri savijanju stopala ili istezanju noge
  • Grčevi u nogama
  • Promena boje kože na obolelom području, postaje plavkasta ili beličasta

Plućna embolija

Plućna embolija je izazvana biološkim materijalom, odnosno krvnim ugruškom (trombom) koji uglavnom potiče iz dubokih vena donjih ekstremiteta ili karlice, te su duboka venska tromboza i embolija pluća neodvojivi sled u procesu koji medicina označava kao venski tromboembolizam.

Simptomi plućne embolije ukjučuju:

  • Nedostatak daha i ubrzano disanje
  • Ubrzan rad srca
  • Bol pri dubokom udisaju
  • Bol u grudima
  • Iskašljavanje krvi

Ostale moguće i često ozbiljne komplikacije krvnih ugrušaka su:

  • Moždani udar. Ako krvni ugrušak pređe na mozak i time blokira arteriju koja šalje kiseonik, putem krvi, do mozga.
  • Srčani udar. Nastaje kao posledica krvnog ugruška u koronarnoj arteriji.
  • Akutna povreda bubrega. Nastaje kao posledica blokade ili zgrušavanjem krvi u bubrežnim venama, koje odvode krv iz bubrega.

Šta preduzeti

Gusta krv sama po sebi nije uzrok zdravstvenih problema, ali određena zdravstvena stanja koja uzrokuju gustu krv, mogu ozbiljno uticati na zdravstveno stanje neke osobe.

Ljudi koji imaju gustu krv izloženi su većem riziku od nastanka krvnog ugruška u venama i arterijama. Svako ko misli da ima krvni ugrušak, treba odmah da potraži lekarsku pomoć.

Svako ko ima porodičnu anamnezu guste krvi ili poremećaja zgrušavanja krvi, treba odmah da porazgovara sa svojim lekarom o mogućim rizicima i komplikacijama.

Lekovi i promene životnog stila, mogu pomoći mnogim ljudima da smanje rizik od nastanka krvnih ugrušaka i drugih potencijalnih problema.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *