Šta bi trebalo znati o pneumotoraksu

Pneumotoraks, obično nazvan ,,pucanje pluća”, može biti bolno i zabrinjavajuće iskustvo.

Kada je organizam zdrav, pluća dodiruju zidove grudnog koša. Pneumotoraks nastaje kada vazduh uđe u prostor između grudnog zida i pluća, koji se naziva pleuralni proctor.

Ovo je patološko stanje koje se karakteriše prisustvom vazduha u plućnoj maramici koji dovodi do kolapsa pluća. Kolaps može izvršiti pritisak na srce, uzrokujući teže simptome.

Nastaje spontano, bez povrede pluća. U određenim situacijama može biti prouzrokovan i traumom ili jatrogeno (prilikom invazivne dijagnostičke procedure kao što je plasiranje centralnog venskog katetera).

Lekari mogu da pomognu u dijagnostici i lečenju pneumotoraksa.

Uzroci

Pneumotoraks se klasifikuje na: spontani (primarni  i sekundarni), traumatski i tenzioni.

Primarni spontani pneumotoraks

Primarni spontani pneumotoraks (PSP) se javlja kod inače zdravih osoba za koje se zna da nemaju poznatu plućnu bolest. Direktan uzrok nije poznat.

U rizični grupu spadaju:

  • Ljudi koji konzumiraju duvan i kanabis
  • Visoke mršave mlade osobe (zbog povećane razlike u gradijentu pritiska između vrha i baze pluca)
  • Ljudi sa porodičnom anamnezom pneumotoraksa
  • Klimatski faktori

Najvažniji faktor rizika povezan sa ovom bolešću je duvan. U jednom medicinskom časopisu je objavljeno istraživanje, koje govori o tome da muškarci pušači, imaju 22 posto veću šansu da obole od primarnog spontanog pneumotoraksa, dok žene pušači imaju 9 posto veće šanse da obole.

Primarni spontani pneumotoraks se klinički najčešće manifestuje bolom u grudnom košu (akutno nastaje, lokalizivan je na strani kolapsa pluća) i tahipnejom, ali može se poajviti i bez simptoma. Ukoliko se na vreme deluje, PSP obično nije fatalan.

Sekundarni spontani pneumotoraks

Sekundarni spontani pneumotoraks (SSP) može biti uzrokovan različitim plućnim bolestima i poremećajima.

SSP nosi ozbiljnije simptome od PSP-a i veća je verovatnoća da prouzrokuje smrt.

Bolesti pluća koje mogu povećati rizik od od nastanka pneumotarksa su:

  • Hronična opstruktivna bolest pluća (HOBP)
  • Cistična fibroza
  • Tešak oblik astme
  • Infekcija pluća (poput tuberkuloze ili nekih oblika upale pluća)
  • Sarkoidoza (granulomatozno oboljenje, koje u plućima izaziva lokalne zapaljenske procese)
  • Torakalna endometrioza
  • Plućna fibroza
  • Karcinom pluća i sarkomi koji uključuju pluća

Određeni poremećaji vezivnog tkiva takođe mogu izazvati SSP. Ovi poremećaji uključuju:

  • Reumatoidni artritis
  • Polimiozitis i dermatomiozitis (sistemske bolesti vezivnog tkiva)
  • Ankilozantni spondilitis (vrsta kičmenog artritisa, koja uglavnom napada mlade muške osobe, kod kojih izaziva ankilozu vertebralnog i sakro-ilijačnih zglobova)
  • Sistemska skleroza
  • EhlersDanlosov sindrom (retka bolest vezivnog tkiva koju obeležava preterana pokretljivost zglobova)
  • Marfanov sindrom (nasledni poremećaj vezivnog tkiva koji se karaketriše visokim rastom)

U određenim uslovima, deca takođe mogu biti izložena riziku od nastanka sekundarnog spontanog pneumotoraksa. Uzroci nastanka SSP-a kod dece uključuju:

  • Urođene malformacije
  • Opstrukcija disajnih puteva stranim telom
  • Ospice
  • Ehinokokoza (parazitska bolest)

Rizik je veći, ukoliko je neko od članova porodice već imao SSP.

Traumatski pneumotoraks

Traumatski pneumotoraks rezultata je udara ili povrede. Potencijalni uzroci uključuju tupu trauma ili povredu koja oštećuje grudni zid ili pleuralni prostor.

Traumatski pneumotoraks nastaje kod otvorene ili zatvorene povrede grudnog koša. On je često praćen i krvarenjem pa nastaje hemopneumotoraks. 

Jedan od najčešćih načina, koji dovode do ovakve povrede, je polomljeno rebro. Oštre tačke slomljene kosti mogu probity zid grudnog koša i oštetiti plućno tkivo. Ostali uzroci uključuju sportske povrede, saobraćajne nesreće ili ubodne rane.

Traumatski pneumotoraks se može javiti i ako nema vidnih rana na grudima. To je uobičajeno kod ljudi koji su zadobili povrede u eksploziji.

Ronioci moraju da preduzmu mere predostrožnosti kada su pod vodom, kako bi sprečili pneumotoraks. Kada udišu vazduh iz boce sa kiseonikom, doživljavaju različite nivoe pritiska iz vode i samog vazduha. Sila ovih različitih pritisaka može dovesti do oštećenja pluća, koje može imati oblik pneumotoraksa.

Određeni medicinski postupci takođe mogu dovesti do traumatskog pneumotoraksa. Umetanje katetera u venu grudnog koša ili uzimanje uzorka plućnog tkiva može dovesti do pneumotoraksa. Iz tog razloga, pacijenti posle ovih zahvata moraju biti propraćeni, kako bi se na vreme reagovalo ukoliko dođe do određenih komplikacija.

Tenzioni pneumotoraks

Tenzioni pneumotoraks češće nastaje u toku mehaničke ventilacije ili reanimacionih postupaka.

Dok osoba udiše, vazduh prodire u pleuralni prostor i postaje zarobljen. Ne može se otpustiti tokom izdaha. Ovaj proces dovodi do povećanog pritiska vazduha u pleuralnom prostoru, koji je opasan po život i zahteva lečenje.

Simptomi

U početku mogu biti teško primetni i mogu se mešati sa simptomima koji ukazuju na neka druga oboljenja.

Simptomi pneumotoraksa mogu varirati od blagih do opasnih po život. Mogu uključivati:

  • Kratkoću daha
  • Bol u grudima, koji može biti jači na jednoj strani grudi
  • Oštar bol pri udisaju
  • Pritisak u grudima koji se vremenom pogoršava
  • Plavu boju kože ili usana
  • Ubrzane otkucaje srca
  • Dezorijentisanost ili vrtoglavicu
  • Gubitak svesti ili komu

Neki slučajevi pneumotoraksa gotovo i da nemaju simptome. Oni se mogu dijagnostikovati uz pomoć rentgena ili neke druge vrste skeniranja.

Svako ko ima gore navedene simptome, trebalo bi da se obrati lekaru ili pozove hitnu medicinsku pomoć.

Dijagnostikovanje

Dijagnostikovanje pneumotoraksa može biti komplikovano, jer simptomi i uzroci mogu biti različiti.

Dijagnostika se započinje fizičkim pregledom pacijenta, proveravanjem pluća i disanja uz pomoć stetoskopa. Lekar će porazgovarati sa pacijentom o njegovim bolestima, ukoliko postoje, o tome da li je pušač ili ne, o njegovim navikama i porodičnoj anamnezi plućnih bolesti.

Pneumotorаks se može dijаgnostikovati pomoću rentgenskog snimka grudnog koša. Ostale analize (spirometrija, skener, magnetna rezonanca i analize procenta gasova u krvi) mogu da pomognu prilikom postavljanja dijagnoze pneumotoraksa.

Ultrazvuk se koristi u nekim slučajevima i može pružiti brz način da se vidi veličina i težina pneumotoraksa.

Lečenje

Većina oblika pneumotoraksa zahteva medicinsku pomoć. Obim medicinske usluge zavisi od težine oboljenja.

Ukoliko je kolaps pluća manji od 20% ukupne mase, vrši se samo praćenje stanja i simptomatska terapija (davanje analgetika i anksiolitika – lekova za smirenje).

Terapija izbora u lečenju pneumotoraksa koji je veći od pomenutog, je aspiraciona, podvodna drenaža, koja se radi u bolničkim uslovim i podrazumeva ubacivanje igle u grudni koš, kako bi se evakuisao vazduh iz pleuralne šupljine.

Ljudi koji imaju sekundarni spontani pneumotoraks (SSP) mogu imati jače simptome i suočiti se sa većim rizikom od ozbiljnih komplikacija i smrti.

Potrebno je javiti se lekaru, ukoliko osetite bilo kakve simptome koji bi mogli ukazivati na probleme sa plućima, kako bi se smanjio rizik od ozbiljnih zdravstvenih komplikacija.

Od velike je važnosti

Pneumotoraks može biti teško dijagnostikovati i lečiti. Potrebna je bliska saradnja sa lekarom, kako biste bili sigurni da je lečenje efikasno.

Ovaj zdravstveni problem ne treba olako shvatati, jer u određenim situacijama može ugroziti Vaš život.

Od velike je važnosti da se odmah obratite lekaru, jer je to najbolji i najsigurniji način da se pneumotoraks izleči.

Sačuvajte svoja pluća i disajne organe na prirodan način, uz pomoć Bio-Teo billjnog kompleta broj 6. Sastavljen je od 2 različita proizvoda (seta biljnih kapi) namenjenih zdravlju respiratornih organa. Pomaže kod bronhitisa, alergijskog bronhitisa, alergija i astme. Stvara otpornost organizma na prehlade i infekcije disajnih organa. Preporučuje se za jačanje imunološkog sistema kod osoba sklonih alergijama.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.