Negovi preparati ulivaju poverenje

Volim muziku i njoj sam posvetio gotovo ceo svoj dosadašnji život. Moja gitara je sastavni deo mene i bez nje nisam sasvim potpun. Naklonost muzici je učinila da se za nju i profesionalno vežem – postao sam nastavnik muzike, a svaki slobodni trenutak je opet bio vezan za muziku. Posle napornog radnog dana noć je bila moja – koncerti i svirka za sebe i druge. Mnoge nedospavane noći su počele rano da uzimaju svoj „danak“ jer sam još pre petnaet godina počeo da osećam da se veoma brzo zamaram. Nažalost taj zamor nisam ozbiljno shvatio. Pre sedam-osam godina staza, kojom svakodnevno silazim i izlazim, mi je sve češće bila suviše strma i suviše dugačka. Brzo sam se ZAMARAO.

Nešto kasnije se javila i TAHIKARDIJA. Obratio sam se lekaru koji mi je dao lekove i savet. Lekove sam pio, ali lekarske savete nisam slušao – terao sam po starom jer sam verovao da su sve tegobe samo posledica trenutnog opterećenja. Nastava, a uveče svirka do duboko u noć. Često me i zora zaticala sa gitarom u rukama. Na kraju sam shvatio da sam sebe preforsirao jer mi je i krvni pritsak bio povišen. Lekar u Niškoj Banji je postavio novu dijagnozu: HIPERKINETSKI SINDROM. Ja sam i na to imao svoj odgovor da sve to nije tako ozbiljno kako izgleda i da je to stanje u stvari samo posledica moje prirode, temperamenta i posla kojim se bavim. Ipak sam sada ozbiljnije shvatio savet lekara i redovnije uzimao lekove koji su uglavnom bili za smirenje. Tako sam, kada god mi nije bilo dobro, posezao za onim raznobojnim pilulicama koje su u moj organizam unosile red. Pogađate: moj osnovni i glavni lekovi bili su razni sedativi.

U poslednje vreme mučila mi je nesanica jer lekovi koje sam uzimao često nisu uspevali da mi dovedu san na oči. Tahikardija mi se sve češće javljala, a ona strma staza mi je zadavala sve veće muke. Uza sve to bio sam jako nervozan.

Sve ovo je počelo da me zabrinjava. Često sam se pitao: Zar sa četrdeset godina treba da se nosim sa problemima koji muče one duplo starije od mene? Posle napornog dana kući sam dolazio prilično iscrpljen i bezvoljan za bilo kakav drugi posao. Ipak, i u ovakvom raspoloženju u pomoć mi je priskakala moja gitara. Tada bih zaboravio i na nervozu i na tarhikadiju i na sve druge zdrastvene tegobe koje su bivale sve očiglednije. Moram da priznam da, kada sam redovno uzimao lekove za tahikardiju (inderal i betablokatore) da sa tim nisam imao problema, ali sam nedavno shvatio da sam ipak postao ZAVISAN od sedativa i da u tom pravcu treba nešto da preduzmem. Razmišljao sam: Šta će sa mnom biti kroz deset i dvadeset godina kada ja već sada ne mogu da zaspim bez sedativa? To je bio znak za uzbunu. Čime da zamenim te raznobojne tabletice bez kojih sve češće nisam mogao?! Oduvek sam verovao samo u zvaničnu medicinu, ali sam sve češće sebe hvatao da razmišljam o lekovitim travama kojima su se lečili ljudi u dalekoj prošlosti. Iz novinskih članaka mamila su me obećanja raznih travara i isceljitelja kojima u startu nisam verovao. Tu i tamo sam se telefonom raspitivao šta mogu da mi ponude ali, sem veoma visokih cena nisu ničim mogli da me dojme. Jednoga dana pozvao sam Bio-Teo Centar Steve Marića. Za divno čudo razgovarao sam sa lekarkom koja mi je veoma smireno i razložno objasnila da moje stanje nije alarmantno i da bi dobro bilo da isprobam biljne preparate koje mi nudi ovaj centar. Pristao sam jer je i cena bila veoma pristojna.

Već posle prvog kompleta moje stanje se potpuno sredilo. Onaj moj famozni uspon više i ne osećam, spavam bez problema, a nervoza je samo ružna uspomena. Sedative više ne uzimam jer mi nisu potrebni. Ipak sam od Marića ovih dana uzeo još jedan komplet (četvrti od letos) jer mi njegove kapljice ulivaju ne samo poverenje več i sigurnost.