Lekar je bio iznenađen

U selu Rasinci kod Pirota, kao u ona dobra stara vremena, žive i rade četiri generacije porodice RISTIĆ, najstariji Dragomir (82), sin mu Božidar (60) sa suprugom i sinom Jugoslavom sa njegovom suprugom i decom. Složno i zadružno, baš kako su nekada živeli i naši stari, svako od ukućana od najstarijeg do najmladjeg ima svoje zaduženje. Jedino što je ovu harmoniju poslednjih desetak godina remetila BOŽIDAREVA bolest. Po zanimanju građevinski radnik dugo je zbog ANGINE PEKTORIS odlagao predloge lekara da ide u invalidsku penziju. Na kraju je morao da napusti radni odnos jer su anginozni napadi bili sve češći i sve jači. Po prirodi radan, penzionerski život se Božidaru nije uklapao u njegovu ličnu filozofiju pa je nastavio da radi na imanju prkoseći bolesti koja ga je na kraju obrvala. Sve češće je odlazio lekarima u Pirot i Beograd. Za poslednjih šest godina nekoliko puta je i u bolnici ležao. Početkom prošle godine zdravstveno stanje mu se veoma pogoršalo pa je prebačen u pirotsku bolnicu gde je dugo ostao pod aparatima. O tim danima, kojih se Božidarova porodica danas nerado seća, priča njegov brat gospodin Bogdan:

– Februara prošle godine smo svi verovali da ne može još dugo. Njegovom sinu Jugoslavu je i lekar na kraju rekao: „Sve smo mu dali i mi za njega više ništa ne možemo da učinimo“.

Jugoslav je i sam video da se ocu bliži kraj, ali sa tom činjenicom nije mogao da se pomiri.

– Baš tih dana – seća se Jugoslav – iz novina sam saznao da je travar Stevo Marić svojim biljnim preparatima pomogao jednom čoveku koji je takođe bio bolestan kao moj otac. Odmah sam javio stricu Bogdanu u Beograd da nam pošalje jedan komplet tih Marićevih preparata, a ja sam lekare zamolio da tatu na nekoliko dana puste da ga odvedem kući. Tako je i bilo. Čim su Marićevi preparati (čajevi i kapljice) stigli odmah smo počeli da mu ih dajemo. Već posle desetak dana na njemu smo primetili promene nabolje, počeo  je čak i da ustaje iz kreveta, a posle dvadesetak dana i da izlazi u dvorište. Za četiri nedelje potrošio je prvi Marićev komplet pa sam ga odveo na kontrolu njegovom lekaru u Pirot. Kada ga je doktor ugledao nije mogao da sakrije iznenađenje već je rekao: „Vidi ti njega!Pa ti si nas sve prevario!“ Lekar se iskreno obradovao, zagrlio ga i poslao ga da mu se urade potrebni pregledi. Kada smo sve obavili lekar je pogledao nalaze koji su bili iznenađujuće dobri. Tek tada sam lekaru priznao da smo proteklih mesec dana tati davali Marićeve kapi i čajeve. Saslušao me je i rekao da sa tim nastavimo i da povremeno dolazim na kontrole. Od tada je prošla godina dana. Tata je posle prvog popio još jedan Marićev komplet i bukvalno se preporodio. Cela naša porodica, rođaci, prijatelji i komšije koji su znali u kakvom je stanju bio moj otac su iznenađeni jer su ga svi prošle godine bili otpisali i prežalili.

Sa čika Božidarom smo razgovarali telefonom. Bilo mu je drago što smo ga pozvali pa nam je odmah rekao:

– Mnogo sam se namučio. Pretprošla godina mi je bila najteža, a januar prošle se nikad ne povratio. Kad se setim samo onih napada, bolova ispod grudi, preznojavanja i muke u stomaku! Nikud iz kuće nisam mogao da maknem, a poslednjih meseci ni iz kreveta. U januaru prošle godine mi se činilo  da smrt samo što me nije uzela. I  sigurno je da bi prošle zime sa mnom bilo gotovo da mi ne donesoše one spasonosne kapi i čajeve od Marića. Moj doktor nije mogao čudu  da se načudi. Šta da vam kažem! Dobro sam kao što odavno nisam bio. Prošlog leta sam na imanju radio kao najzdraviji. Lekove uzimam ali povremeno. Ovih dana sam od Marića naručio da mi pošalje još dva kompleta. Hoću da ih popijem i da još bolje osnažim srce jer letos opet treba da radim na imanju – kaže na kraju čika Božidar i iskreno pozdravlja Stevu Marića želeći mu svako dobro.