Biljno lekarstvo u sprezi sa naukom

Još kao mlada žena, veoma rano počela sam da obolevam. Prvo su popustili živci, a zatim su bolesti počele da se „lepe“ jedna na drugu. Nisam mogla ni da zamislim šta i koliko čovek može da izdrži.

Sve je kod mene počelo nervima. U početku sam verovala da će se sve regulisati lekovima, ali se moje stanje stalno pogoršavalo pa sam radi ispitivanja nekoliko puta ležala u bolnici. Laboratorijske analize su otkrile da mi ŠTITNA ŽLEZDA nije u redu, a zatim su otkrili da imam povećanu vrednost ŠEĆERA u krvi koji sam lekovima dugo držala na visini od šest do 8mg. Inače gutala sam silne lekove, ali bez Besendina i Leksilijuma nisam smela ni dan da ostanem. Možete misliti kako mi je bilo pre dve godine kada je vladala neštašica lekovima!? Pored mene to najbolje zna moj suprug koji je svaki slobodan čas koristio da mi traga za lekovima.

Moje zdravstveno stanje još više se pogoršavalo posle upale pluća koja je bila obostrana. I pored silnih antibiotika i drugih lekova upala se iskomplikovala u hronični BRONHITIS. Kašalj mi je mesecima i mesecima razdirao pluća i ništa nije moglo da ga smiri. Svaka vremenska promena na meni se odražavala kao na barometru. Da zlo bude veće bila sam ALERGIČNA na sve i svašta. Pitala sam se koja će bolest biti sledeća jer mi se činilo da ni jedna ne može da me mimoiđe. Tako je i bilo – pre dve godine počela sam da dobijam neke napade GUŠENJA, kočile su mi se noge i ruke, a sve to je bilo propraćeno ARITMIJOM rada srca. Hitna pomoć me je često odvozila u bolnicu gde bih ostajala nekoliko dana. Kada se samo danas setim tih strašnih napada gušenja pri kojima sam se bukvalno borila za delić vazduha, kada se setim trke ljudi iz hitne pomoći da me što pre prebace u bolnicu, gde su mi lekari svaki put uspešno ukazvali pomoć, prosto ne mogu da verujem da je sve to moj iscrpljeni organizam izdržao.

Iz bolnice sam se vraćala oporavljena, da bi se za kratko vreme zbog novog napada opet tamo vratila. Tako je to mučenje trajalo pune dve godine. Lekari su mi početkom ove godne rekli da mi je srce prilično oslabilo pa sam od svakog napada strahovala. Ali, i kada nije bilo napada, ja sam bila težak bolesnik. Od silnih lekova, koje sam uzimala za niz bolesti, uvek sam bila pospana pa sam gotovo stalno ležala jer nisam imala snage da se krećem. Nabavljala sam razne čajeve, kreme i neke biljne preparate koji su nam preporučivali prijatelji i poznanici, ali ni od toga mi nije bilo bolje. Iz štampe sam saznala za travara Stevu Marića od koga sam uzeo jedan komplet čajeva i biljne kapi koje sam odmah počela da uzimam.

Da mi Marićeva biljna terapija prija zapazila sam već posle desetak dana jer su minapadi oslabili i proredili se, manje sam bila nervozna, ali i kašalj je slabio. Stanje se iz dana u dan popravljalo pa sam, u dogovoru sa lekarom, počela da smanjujem lekove. Snaga mi se vraćala, a sa njom i raspoloženje, sve duže sam bila na nogama, radila malo po kući i šetala. Kada sam potrošila prvi Marićev komplet bila sam sasvim druga osoba jer su se gotovo sve moje tegobe zauvek izgubile, a lekove sam svela na minimum.

Sada trošim drugu turu Marićevih biljnih preparata i svakim danom mi je bolje, šećer je spao na normalu, gotovo da više i ne kašljem, jedem dobro i prosto ne smem ni da pomislim šta bi sa mnom bilo da nisam otišala k Mariću.