Svetski dan hipertenzije – 17.05.2020.

Svetski dan hipertenzije koji se proslavlja širom sveta 17. maja, Srbiju je zatekao u ne baš dobroj formi. Dok od hipertenzije u svetu boluje svaki peti stanovnik, u Srbiji je to čak svaki drugi!

Ranije se visok pritisak smatrao bolešću starih, a danas je sve češći problem i osoba u trećoj, pa čak i drugoj deceniji života. Uprkos svemu ovome, čini se da nivo svesti nije značajno porastao.

Uzrok tome je verovatno i to što osoba koja ima visok krvni pritisak najčešće nema simptome, zbog čega se arterijska hipertenzija i naziva tihim ubicom. Neke osobe imaju nespecifične simptome, žale se na glavobolju, svetlucanje pred očima, zujanje u ušima, vrtoglavicu, nestabilnost pri hodu i osećaj pritiska u grudima. Problem je u tome što hronična hipertenzija vremenom oštećuje mnoge organe, najpre krvne sudove koji trpe povišen pritisak, a zatim i sam srčani mišić. Sem toga, smatra se da je u 70% slučajeva, visok krvni pritisak uzrok nastanka šloga, a u 30% slučajeva uzrok otkazivanja bubrega.

Hipertenzija može biti uzrokovana promenljivim i nepromenljivim faktorima rizika. Dok na nepromenjive faktore, koji podrazumevaju činioce kao što su godine, pol (muškarici češće obolevaju od hipertenzije od žena) i genetska predispozicija zbog postojanja istorije bolesti u porodici, ne možemo da utičemo; na promenljive – konzumiranje duvana, alkohola, kafe, velike količine soli, nezdrave hrane, slaba fizička aktivnost, stres… – možemo da utičemo svakodnevnim životnim odlukama koje donosimo.

Visok krvni pritisak se može držati pod kontrolom kombinacijom lekova koje vam je prepisao vaš lekar i zdravih životnih navika:

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *