Koji poslovi najviše utiču na zdravlje srca kod žena?

Neka zanimanja će verovatno negativnije uticati na zdravlje srca, u odnosu na druga. Na pitanje, koja su to zanimanja, treba da nam odgovore nova studijska istraživanja.

Srčani problemi su široko rasprostranjen zdravstveni problem, posebno kada je starija popuacija ljudi u pitanju.

Istraživači znaju da neki životni faktori, poput nezdrave ishrane, nedostatka fizičke aktivnosti i pušenja, mogu povećati rizike od srčanih oboljenja. Međutim, postoji jedan faktor rizika kome se ne poklanja onoliko pažnje koliko bi zaista trebalo, naime, u pitanju je nečije zanimanje.

Nedavna istraživanja su pokazala da je moguće naći vezu između zanimanja neke osobe i povećanih rizika od srčanih bolesti i drugih kardiovaskularnih oboljenja.

Na primer, jedna studija, sprovedena na grupi ljudi iz Japana, otkrila je da su pojedinci koji se nalaze na rukovodećim pozicijama, bez obzira na industriju, izloženiji većem riziku od nastanka srčanih oboljenja.

Međutim, Centri za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) napominju da još uvek ostaje nejasno kako profesionalni faktori rizika mogu doprineti srčanim problemima. Oni podstiču dalje istraživanje u ovoj oblasti.

Na ovogodišnjim naučnim sednicama Američkog udruženja za srce (AH), koje se održavaju u Filadelfiji od 16. do 18. novembra, Bede Nriagu i njegove kolege sa Univerziteta Drekel u Filadefiji, predstaviće istaživanja potkrepljena dokazima, da određene vrste profesija imaju direktan uticaj na povećan rizik od srčanih oboljenja.

U svojoj prezentaciji na naučnim sednicama, istraživači će nam dati odgovor na pitanje, koja to zanimanja povećavaju rizik od zdrastvenih problema kod žena.

Socijalni radnici se mogu suočiti sa najvećim rizikom

Istraživači su tražili moguću povezanost između zdrastvenog stanja srca i različitih zanimanja. U ispitivanju je učestvovalo više od 65 000 žena, čija je prosečna starost 63 godine i već su prošle period menopauze.

Kao deo istaživanja, učesnice su klasifikovali prema merama kardiovaskularnog zdravlja, koje je propisalo Američko udruženje za srce.

Ove mere se odnose na sledeće životne faktore:

  • Da li je osoba pušač ili nepušač
  • Telesna težina
  • Fizička aktivnost
  • Način ishrane

Uzimaju se u obzir i neki od faktora zdrastvenog rizika:

  • Nivo holesterola u krvi
  • Krvni pritisak
  • Šećer u krvi

Istraživački tim je takođe uzeo u obzir dvadeset najčešćih zanimanja među učesnicama.

Uzeći u obzir sve faktore, istaživači su primetili da skoro 13% žena, od svih koje su učestvovale u ovoj studiji, ima loše kardiovaskularno zdravlje. Takođe, pronašli su povezanost između konkretnih poslova i povećanog rizika od srčanih zdrastvenih problema kod ovih osoba.

Došli su do sledećih podataka :

  • Žene koje obavljaju poslove u socijalnim službama, imale su 36% veću verovatnoću da imaju problema sa zdravljem srca od onih sa drugim zanimanjima
  • Kasirke u maloprodaji imaju 33% veći rizik od kardiovaskularnih problema
  • Medicinske sestre, psihijatri i kućne negovateljice imaju 16% veći rizik od srčanih problema. U ovoj grupi, medicinske sestre imaju čak 14% veći rizik od kardiovaskularnih problema, u odnosu na ostale zdravstvene radnike.

Ipak, istraživački tim je takođe pronašao i povezanost između nekih zanimanja i nižeg rizika od kardiovaskularnih zdrastvenih problema. Neki od njih su :

  • Ženski posrednici i prodajni agenti su imali 24% manji rizik od srčanih problema
  • Administrativni asistenti imaju 11% manji rizik od srčanih problema

Istraživači su morali da prilagode rezultate svog ispitivanja i sledećim faktorima, morali su uzeti u obzir :

  • Starost učesnika
  • Bračni status
  • Obrazovanje
  • Rasu

Začudila ih je činjenica da su zdrastvene radnice, poput medicinskih sestara ili kućnih negovateljica, imale visok rizik od lošeg kardiovaskularnog zdravlja iako se pretpostavlja da one znaju više o faktorima rizika, koji mogu ugroziti njihovo zdravlje srca. Ovo se napominje u govoru Nriagua.

,,Mi to tumačimo tako da je važno gledati izvan pojedinačnih faktora, poput zdravstvenog znanja, kako bismo bolje razumeli kontekst zdrastvene zaštite i druge poslove koji negativno utiču na kardiovaskularno zdravlje žena,“ napominje Bede Nriagu.

Istaživači tvrde da će, na osnovu rezultata ovog istraživanja, lekari mozda želeti da razmotre zanimanja svojih pacijentata kada procene da postoji rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.