Kako mahunarke, poput graška i pasulja, mogu poboljšati zdravlje srca?

Nedavna istaživanja su se usresredila na ulogu mahunarki u zdravlju srca. Uzimajući podatke iz više studija i ranijih analiza, autori zaključuju da mogu imati koristi u očuvanju zdravlja srca, ali ti dokazi nisu dominantni.

Ishrana ne igra ključnu ulogu u očuvanju zdravlja, ali je opšte poznato da hrana koja sadrži mnogo šećera, soli i masti povećava rizik od raznih oboljenja.

Sa druge strane uravnotežena ishrana, bogata svežim voćem i povrćem, verovatno će smanjiti rizik od nastanka određenih zdravstvenih problema.

Međutim, teško je pojasniti kako određena vrsta hrane utiče na zdravstveno stanje pojedinca.

Autori nedavne recenzije, jednog Američkog časopisa su želeli da razumeju kako mahunarke, koje uključuju pasulj, grašak i leblebije, utiču na zdravlje srca.

Posebno su se fokusirali na rizik od nastanka kardiovaskularne bolesti i stope smrtnosti od bolesti srca i krvnih sudova. Kardiovaskularne bolesti uključuju koronarnu srčanu bolest, infarkt miokarda i moždani udar. Takođe su istraživali kako i koliko konzumiranje mahunarki, utiče na dijabetes, hipertenziju i gojaznost.

Koautorka studije, dr Hana Kahleova, iz Lekarskog komiteta za odgovornu medicinu u Vašingtonu, objašnjava zašto su israživanja u vezi sa srcem veoma važna. Navodi da su kardiovaskularne bolesti vodeći i ,,najskuplji“ uzrok smrti, koji primera radi SAD dnevno košta skoro milijardu dolara.

Zašto mahunarke?

Mahunarke su bogate vlaknima, proteinima i mikronutrijentima, ali isto tako sadrže veoma male količine masti i šećera. Zbog toga su jako korisne, objašnjavaju autori trenutne studije. ,,Američko udruženje za srce, Kanadsko kardiovaskularno društvo i Evropsko udruženje za kardiologiju, podstiču način ishrane bogat mahunarkama“. Kako bi se uticalo na smanjenje nivoa lipoproteina niske gustine, lošeg holestelora, visokog krvnog pritiska i lečenje dijabetesa.

Nedavno je Evropska asocijacija za proučavanje dijabetesa insistirala na nizu sistematskih pregleda i metaanaliza, vodeći se rezultatima ovih studija, kako bi uredili trenutne preporuke o ulozi mahunarki u prevenciji i lečenju kardiometaboličkih bolesti.

U trenutnom pregledu, autori su uporedili podatke o ljudima sa najmanjim i najvećim unosom mahunarki. Otkrili su da je kod ljudi, koji koriste mahunarke u svojoj svakodnevnoj ishrani, opadanje koronarnih srčanih bolesti za 8%, 10%, 9% i 13%, takođe, javlja se stopa pada hipertenzije i učestalosti gojaznosti.

Međutim otkirili su da ne postoji povezanost između unosa mahunarki i pojave infarkta miokarda, dijabetesa ili moždanog udara. Takođe, nisu utvrdili vezu između konzumiranja mahunarki i smrtnosti od kardiovaskularnih srčanih bolesti, koronarne srčane bolesti ili moždanog udara.

Iako je tim stručnjaka utvrdio da konzumiranje većih količina mahunarki, smanjuje rizik od određenih kardiovaskularnih problema, zaključci autora nisu i dalje relativno sigurni. Oni navode:

,,Ukupna sigurnost dokaza ocenjena je kao ,,niska” za učestalost kardiovaskularnih bolesti i ,,vrlo niska“ za sve ostale ishode“.

Oni dodaju: ,,Trenutni dokazi pokazuju da su prehrambreni podsticaji za što većim unosom mahunarki, povezani sa smanjenom učestalošću kardiovaskularnih bolesti, na veoma niskom nivou sigurnosti. Na veoma niskoj stopi sigurnosti je i povezanost sa koronarnom srčanom bolešću, hipertenzijom i pojavom gojaznosti“.

Prehrambene poteškoće

Jedan od glavnih problema sa kojim se naučnici susreću prilikom ishrane i zdravlja je koliko kojih namirnica možemo uneti u organizam. Na primer, ako neko jede više mahunarki od proseka, da li pored toga može pojesti i povrće. Suprotno tome, neko ko pojede malo mahunarki može da pojede manje voća i povrća.

Ako je to slučaj, teško je precizno izmeriti kolika je zajsta korist od mahunarki. Korist bi u tom slučaju mogla slediti kao posledica povećanja unosa biljne hrane u svakodnevnoj ishrani.

Slično tome, neko ko se u potpunosti zdravo hrani, verovatno će i dodatno vežbati. Iz tog razloga ne možemo tvrditi, da li samo mahunarke ili celokupni prehrambreni obrasci ili pak stil života utiču na bilo koji zdravstveni ishod.

Drugi problem se usmerava na samopriajvljivanje unosa hrane. Ljudsko pamćenje, koliko god impresivno bilo, može da napravi greške. Jedan rad na ovu temu, govori o tome koliko izveštaji o unosu hrane mogu biti loši, toliko, da su u potpunosti neprihvatljivi za naučna istraživanja.

Studije pokušavaju da sto više umanje uticaj ovih faktora, ali je to veliki izazov. Autori objašnjavaju, ,,Uprkos uključivanju kvalitetne i velike grupe ljudi (na početku istraživanja ne treba da imaju bolesti povezane sa kardiovaskularnim problemima), koje povezuje neko zajedničko iskustvo, nemoguće je isključiti neke zbunjujuće faktore. Iako su kohortna istraživanja jednostavna za izvođenje i daju kvalitetne rezultate, uvek postoje ograničenja koja su svojstvena svim opservacijskim studijama.”

Uprkos poteškoćama, autori veruju da bi povećanje unosa mahunarki moglo poboljšati zdravlje srca.

,,Jednostavno dodavanje više pasulja u naše tanjire, bi moglo biti moćno sredstvo u borbi protiv srčanih bolesti i snižavanju krvnog pritiska,” navodi dr Kahleova.

Iako se oni koji proučavaju vezu između ishrane i nastanka bolesti suočavaju sa mnogim izazovima, važno je da nastavimo sa ovim tipom istraživanja. U Srbiji više od pedeset hiljada ljudi izgubi borbu sa kardiovaskularnim bolestima. Ako bi jednostavna promena ishrane smanjila rizik od nastanka ovih bolesti, čak i u malim procentima, to bi znatno poboljšalo ovu lošu statistiku.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.