Jako srce, zdravo srce

Sačuvajte zdravlje i vitalnost svog srca i krvnih sudova uz CORVIT – biljne kapi br. 34

Bio-Teo biljne kapi br 34 – CORVIT, čuvaju zdravlje vašeg srca, pojačavaju cirkulaciju, čiste krvne sudove i sprečavaju začepljenje arterija vraćajući im prvobitnu elastičnost. Čuvaju srce od infarkta i ubrzavaju proces oporavka kod ljudi koji su već doživeli srčani udar.

Corvit, biljne kapi br. 34 je proizvod na bazi ekstrakata lista sa cvetom belog gloga (Crataegus monogyna), herbe hajdučke trave (Achillea millefolium), herbe rusomače (Capsella bursa-pastoris), herbe srdačice (Leonurus cardiaca) i lista peršuna (Petroselinum crispum), za pravilan rad srca.

1. Beli glog (Crataegus monogyna Jacq), čuveni je borac za zdravlje vašeg srca.

Glog, čuveni borac za zdravlje vašeg srca

Za pravljenje čajeva i lekovitih tinktura koriste se cvet, list i plod gloga. Cvet i list beru se od maja do juna, a gloginje, poznata sirotinjska hrana sakupljaju se u novembru.

Ova biljka daje posebno dobre rezultate kada je u pitanju otklanjanje simptoma menadžerske bolesti. To je boljka onih koji svaki dan rade pod velikim stresom, koji svoje srce neprestano izlažu (nepotrebnim) uzbuđenjima, koji se nezdravo hrane, malo spavaju, mnogo viču, nemaju urednu stolicu, ne borave na čistom vazduhu i ne kreću se dovoljno. Ovakav tempo života pre ili kasnije dovede do srčanog i/ili moždanog udara, hipertenzije, loše cirkulacije i slabljenja memorije. Glog zahvaljujući svojim glikozidima procijanidima, flavonoidima, rutinu, taninu i vataminu C (kog ima u gloginjama) omogućava bolju prokrvljenost srca, snižava pritisak, smiruje aritmiju i pomaže onima koji pate od angine pektoris.

Glog je i moćno biljno sredstvo za opuštanje i umirenje nervnog sistema, pa se u kombinaciji sa matičnjakom i valerijanom preporučuje protiv nesanice i nervoze.

2. Hajdučka trava (Achillea millefolium L.)

dobila je naziv po čuvenom grčkom junaku, Ahilu jer legenda kaže da je još on koristio ovu biljku u lečenju rana. Kasnije su isti recept koristili i hajduci pa otuda potiče domaći naziv.

Hajdučka trava je jedna od najčešće upotrebljavanih lekovitih biljaka u našem narodu. Zahvaljujući sadržaju antiseptičnog etarskog ulja i tanina, ova biljka je dobrar biljni lek za rane, posekotine, opekotine, uboje i upale kože. Melem ili ulje od hajdučke trave veoma je delotvorno u lečenju hemoroida, posebno onih koji krvare.
Pomešana sa jednakim količinama rastavića i gloga hajdučka trava se preporučuje osobama koje pate od visokog krvnog pritiska. Pomešana sa ruzmarinom i nevenom hajdučka trava podstiče cirkulaciju i pomaže ljudima koji imaju proširene vene. Uzeta sa korenom koprive hajdučka trava preporučuje se protiv upale mokraćne bešike.

3. Rusomača (Capsella bursa-pastoris)

jednogodišnja ili dvogodišnja zeljasta biljka iz porodice kupusnjača (Brassicaceae), sa karakterističnim sitnim belim srcastim listovima. Široko je rasprostranjena u umerenom klimatskom pojasu širom sveta. Česta je na livadama, neobrađenom zemljištu, uz puteve i bilo kakva zelena zemljišta.

Nepravedno je zapostavljena i tretirana kao “korovska” biljka od strane onih koji ne znaju za njena lekovita svojstva. Herba rusomače sadrži flavonoide, do 1% biogenih amina, aminokiseline, peptide sa hemostiptičkim dejstvom, karotenoide, glukozinolate i vitamin K.

Upotrebljava se kao sredstvo za zaustavljanje krvarenja, kod jakog mestrualnog krvarenja, bolnih menstruacija, krvi u mokraći, proliva, upale bešike i za izradu preparata za zaustavljanje krvarenja iz nosa.

4. Srdačica (Leonurus cardiaca)

je višegodišnja zeljasta biljka. Po opštem izgledu biljka podseća na koprivu. Vreme cvetanja je od juna do septembra. Rasprostranjena je na ruderalnim mestima i pored naselja, kraj puteva i osulina. Aktivne materije se nalaze u cvetu (Leonuri herba) i sadrže gorku materiju leonurin, do 7% tanina, alkaloid stahidrin, saponine, malo etarskog ulja. Koristi se kao sedativ, antispazmodik, antihipertonik i kardijak. I u narodu je ova biljka poznata od davnina i koristi se uglavnom kao narodni lek kod bolesti srca (tahikardija, opšta slabost srca, aritmije), sindrom teškoća amenoreja, kod malokrvnosti, astme, teškoća u

mokrenju i sl.

5. Peršun (Petroselinum crispum)

Malo je poznato da je peršun, obično poznat kao počasni gost u svakoj supi i improvizovani dekor jela u poslednjem trenutku, veoma lekovita biljka. Sadrži velike količine provitamina A, vitamina C, E i K. Njegovo korenje, lišće i seme (tačnije rečeno plod) obiluju etarskim uljem koje sadrži moćna jedinjenja miristicin i apiol. Peršun je bogat i moćnim antioksidansom, flavonoidom luteolinom. Njegovi zeleni listovi obiluju hlorofilom i gvožđem.

Peršun se u fitoterapji koristi kao lek za organe za varenje, disanje i mokrenje. Podstiče proces izbacivanja toksina iz organizma, jača imuni sistem i deluje protivupalno pa se preporučuje osobama koje pate od artritisa i reumatoidnog artritisa.

Ostavite komentar

Vaš email neće biti objavljen. Neophodna polja su označena *