Da li zagađenje vazduha povećava rizik od nastanka srčanog udara?

Studija je otkrila da izlaganje ultrafinim česticama, koje se nalaze u zagađenom vazduhu, može biti okidač za nastanak srčanog udara. Istraživanje je pokazalo da je nakon 6 sati izlaganja ovim česticama, stopa srčanih udara (koji se nisu imali fatalan ishod) porasla za 3-6%.

Postoji jasna veza između zagađenja vazduha i različitih zdravstvenih problema. Deca su posebno podložna štetnom uticaju zagađenja. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), zagađenje vazduha je uzročnik jedne trećine svih smrti od posledica moždanog udara, malignih i srčanih oboljenja.

Istraživačima su posebno interesantne ultrafine čestice i dokazi da one mogu biti ključne za negativne uticaje zagađenja. Posebno utiču na zdravlje respiratornih organa, jer su veoma male, široko rasprostranjene u odnosu na njihovu masu i lako ulaze u krvotok. Zdravstveni problemi koji nastaju nakon duže izloženosti zagađenom vazduhu ili kod onih sa prethodno osetljivim respiratornim organima su emfizem, bronhitis, astma i srčani problemi, a oštećenja se mogu naći i na bubrezima i jetri.

U urbanim sredinama, glavni izvor ultrafinih čestica su izduvni gasovi iz automobila. Nastaju kao posledica sagorevanja dizela ili benzina u automobilima ili drugim vozilima.

Kao pokušaj da se smanji zagađenost, neki gradovi širom sveta, smanjuju broj vozila koja mogu da uđu u sam centar grada. Prema jednoj studiji, ovo ne smanjuje samo zagađenje vazduha, već i gasove koji izazivaju efekat staklene baste. Takođe, povećavaju se aktivniji oblici putovanja, hodanje i vožna bicikle.

Ultrafine čestice utiču na zdravlje srca

Najnovije studijsko istraživanje se posebno pozabavilo uticajem ultrafinih čestica na zdravlje srca. Iako su istraživači sumnjali da postoji veza između ova dva pojma, pre ove studije, nisu mogli izneti dokaze u vezi sa tim.

Kai Chen, docent i prvi autor ove studije, kaže: ,,Ova studija potvrđuje nešto na šta se već dugo sumnja. Sitne čestice zagađenja vazduha mogu igrati ključnu ulogu u ozbiljnim srčanim oboljenjima. Ovo se posebno odnosi na prvih nekoliko sati nakon izlaganja zagađenjima. Povišeni nivo ultrafinih čestica predstavlja ozbiljan problem po zdravlje čitave ljudske populacije.“

Aneta Peters, direktorka Instituta za epidemiologiju u Minhenu, Nemačka i koautorka rada, dodaje: ,, U epidemiološkoj studiji iz 1990. godine, među prvima smo pokazali kakav uticaj ultrafine čestice imaju na asmatičare. Od tada je objavljeno oko 200 dodatnih studija. Međutim, epidemiološki dokazi ostaju nedosledni i nedovoljni za zaključivanje uzročno-posledične veze.“

Autori veruju da je nedoslednost u dosadašnjim nalazima posledica mnogo različitih načina, na koje naučnici mogu da mere ultrafine čestice. Na primer, različite istraživačke grupe mogu sagledati njihovu veličinu, površinu ili količinu. Nadalje, rezultati se menjaju u zavisnosti od toga kako istraživači definišu ultrafine čestice. Autori poslednje studije su u svojim istraživanjima uzeli u obzir mnoge od tih parametara.

Stanice za praćenje kvaliteta vazduha

Da bi utvrdili odnos između ultrafinih čestica i srčanih udara koji se nisu završili smrtnim ishodom, tim je pregledao podatke sa lokacije za praćenje zagađenja vazduha, u gradu Augsburgu u Nemačkoj. U periodu između 2005. i 2015. godine.

Zatim su to uporedili sa podacima o nefatalnim srčanim udarima u gradu, tokom istog vremenskog perioda. Pored svojih nalaza su uzimali u obzir i mnoge druge faktore koji takođe mogu izazvati porast srčanih udara, bez fatalnog ishoda.

Istraživači su otkrili da postoji povezanost između povećanja broja ultrafinih čestica u vazduhu i broja nefatalnih srčanih udara, posebno u prvih nekoliko sati nakon izlaganja zagađenjima. Porast srčanih udara se kretao od 3 do 6%, u zavisnosti od toga kako su merili čestice.

Istraživači su mogli da uzmu u obzir samo srčane udare bez smrtnog ishoda, jer im informacije o vremenu fatalnih srčanih udara nisu bile dostupne. Međutim, oni primećuju da je u drugoj studiji, koja je proučavala dnevne nivoe ultrafinih čestica, otkrivena razlika između nefatalnih i srčanih udara sa smrtnim ishodom.

,,Ovo predstavlja važan korak ka razumevanju odgovarajućeg pokazatelja izloženosti ultrafinim česticama u određivanju kratkoročnih zdravstvenih efekata. Dužina trajanja prisutnosti čestica u vazduhu i površinska koncentracija ima jači efekat od broja čestica koje se nalaze u vazduhu. Nakon prilagođavanja, postaje slična drugim zagađivačima vazduha”, navodi Chen.

Da bi produžio studije, profesor Chen je objasnio da će se u budućim analizama razmatrati kombinacija vremenske izloženosti česticama i zagađenju vazduha u ekstremnim temperaturnim uslovima.

,,Takođe ćemo identifikovati ranjive podgrupe ljudi, u vezi sa postojećim bolestima i unosom lekova”, navodi on.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.