Da li borovnice mogu sačuvati zdravlje Vašeg srca?

Prema novoj studiji, konzumiranje jedne šolje svežih borovnica dnevno, može poboljšati metaboličke markere povezane sa rizikom od nastanka kardiovaskularnih oboljenja.

Borovnice su ukusne i hranljive, njihova lekovita moć bi bila još veća, ukoliko mogu da smanje rizik od srčanih bolesti.

Iz tog razloga, Savez američkih uzgajivača borovnica, pomogao je finansiranje studije kako bi se istražila potencijalna korist borovnica za zdravlje srca.

Istraživači sa Univerziteta u Istočnoj Angliji, Velika Britanija, udružili su se sa naučnicima sa Univerziteta Harvard, Masačusets.

Konkretno, želeli su da razumeju da li redovno konzumiranje borovnica može da promeni metabolički profil ljudi sa metaboličkim sindromom.

Metabolički sindrom predstavlja skup stanja kao što su, povišen krvni pritisak, visok nivo šećera, holesterola i triglicerida u krvi, višak telesne masti oko struka, koji se javljaju zajedno. Metabolički sindrom povećava rizik od bolesti srca, moždanog udara i dijabetesa.

Trenutno, metabolički sindrom pogađa više od jedne trećine odraslih u SAD-u, neki stručnjaci to nazivaju globalnom epidemijom.

Borovnice i antocijanini

,,Prethodne studije su pokazale da ljudi koji redovno jedu borovnice, imaju smanjen rizik od nastanka dijabetesa tip 2 i kardiovaskularnih bolesti”, kaže glavni istraživač profesorka Aedin Cassidi.

,,To”, navodi ona, ,,može biti zato što borovnice sadrže visoko jedinjenje, koje se javlja u prirodi i zove se antocijanin.”

Antocijanini su pigmenti koji se nalaze u bobičastom voću, rastvaraju se u vodi i na svetlosti imaju boju od tamno crvene do tamno plave. Prisutni su u tkivima, uključujući stabljike, lišće, cveće, korenje i plodove mnogih viših biljaka.

Prethodne studije su otkrile vezu između povećane potrošnje antocijana i smanjeng rizika od smrtnosti, dok su drugi ovo jedinjenje povezali sa smanjenim rizikom od nastanka kardiovaskularnih bolesti.

Međutim, do danas, veći deo istraživanja se odvijao u relativno kratkom periodu, što se odnosi na neke studije koje su uzele u obzir samo vremenski period, u kome je potrošena jedna porcija borovnica.

Takođe, nije bilo randomizovanih kontrolisanih ispitivanja koja su istraživala potencijal borovnica, za zaštitu od bolesti kod populacije sa većim rizikom od nastanka dijabetesa tip 2 i kardiovaskularnih bolesti.

Profesorka Cassidi kaže: ,,Želeli smo da otkrijemo da li jedenje borovnica može da pomogne ljudima koji su već identifikovani kao rizični za razvoj ovakvih stanja.”

Ispitivanje borovnice u prahu

Da bi istražili, tim je u ispitivanje uključio 115 ljudi, starosne dobi od 50 do 75 godina, koji su bili gojazni ili su pored gojaznosti imali i metabolički sindrom. Studija je trajala 6 meseci, što ju je činilo najdužom te vrste do sada.

Ono što je važno, naučnici su koristili ,,realno dostižne nivoe“ borovnice, nisu očekivali da će učesnici svakoga dana konzumirati neralnu količinu ovog voća.

Podeljeni su u tri grupe:

  • Prva grupa je konzumirala borovnice u prahu (ovaj product se dobija uz pomoć napredne tehnologije sušenja zamrzavanjem ploda), dnevna količina je odgovarala 1 šolji (150g) svežih borovnica.
  • Druga grupa je dnevno konzumirala duplo manju porciju, koja je odgovarala količini od pola šolje (75g) svežih borovnica.
  • Treća grupa je delovala kao kontrolna grupa, venski su primali prah, koji je sličan prahu borovnice, ali je prvenstveno sadržao dekstrozu ((glukoza) ima visok glikemijski indeks i predstavlja prost šećer koji se izuzetno brzo apsorbuje), maltodekstrin (oligosaharid koji se koristi kao prehrambeni aditiv) i fruktozu.

Na početku i na kraju ispitivanja, istraživači su proveravali biomarkere, insulinsku rezistenciju, lipidni status i vaskularnu funkciju. Svoja otkrića su nedavno objavili u jednom američkom časopisu, koji se bavi kliničkom ishranom.

,,Otkrili smo da konzumiranje jedne šolje borovnica dnevno, ima za rezultat stalno poboljšanje vaskularne funkcije i krutosti arterija. Tako da slobodno možemo reći da se tako smanjuje rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti za čak 12 do 15%.”

Navodi doktor Peter Curtis

Zanimljivo je da su autori videli više koristi u grupi koja konzumira 1 šolju borovnica dnevno- a ne u onima koji konzumiraju pola šolje.

Dr Kurtis veruje da je to zbog toga što će „biti potrebni veći dnevni unosi za zdavlje osoba koje su gojazne, koji su rizična populacija, u poređenju sa opštom.“

Takođe, treba napomenuti da konzumiranje borovnice ne remeti ostale zdravstvene parametre koje su autori utvrdili merenjem.

„Nisu prikazani pozitivni efekti intervencija za primarnu krajnju tačku (insulinska osetljivost) ili indekse kotrole glukoze. Intervencija nije imala uticaja na krvni pritisak ili druge vaskularne funkcije.“

Kako objašnjavamo prednosti konzumiranja borovnica

Naučnici veruju da su kardiovaskularne benefite, videli pre svega zbog prisustva antocijana u borovnicama.

U donjem crevu, telo metabolizuje antocijane kako bi se stvorio niz hemikalija; neke od njih reprodokuju hranu rezidualnim bakterijama u crevima i „verovatno će imati ključnu i korisnu metaboličku ulogu“, kažu autori studije.

Oni nude nekoliko primera. Recimo, neki istraživači su pokazali da siringinska kiselina, koja je hemikalija koju metabolizam antocijanina proizvodi, koristi vaskularne endotelne ćelije tokom ispitivanja u laboratoriji.

Slično, naučnici su otkrili da vanilska kiselina, još jedan proizvod otpada, smanjuje hipertenziju kod pacova.

Dr Kurtis zaključuje, „Jednostavna i dostižna poruka je da se dnevno konzumira 1 šolja borovnica za poboljšanje zdravlja kardiovaskularnih sistema.“

U ovom trenutku, vredno je pomenuti da i druga hrana sadrži antocijanin, uključujući crnu ribizlu, malinu, kupine, crveni kupus, šljive, rotkvicu, šargarepu i crveni krompir.

Iako je ovaj projekat bio dugoročna, placebo studija koja se bavila borovnicama, kardiovaskularnim i zdravlju metabolizma, važno je imati na umu da je samo 115 učesnika učestvovalo u ovom ispitivanju.

Na kraju je ostalo samo 37 učesnika u grupi koji su konzumirali 1 šoljicu borovnica dnevno.

Borovnice će biti zdrav dodatak bilo kojoj ishrani, kao i većina drugog voća i povrća. Međutim, naučnici će morati da sprovedu veće studije kako bi utvrdili kliničke prednosti borovnica.

Budući da je Savez američkih uzgajivača borovnica posvećen „pokretanju portažnje potrošača“, verovatno će slediti još istraživanja.

Ostavite komentar

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *